Da li biste smestili svoje roditelje u starački dom ako ne mogu više da brinu o sebi? Ovo pitanje postavlja se pred svakog ko ima roditelje u poodmaklim godinama, a nedavna anketa na jednom od popularnih portala otkrila je zanimljive rezultate. Prema podacima, 32% anketiranih je izjavilo da nikako ne bi smestili svoje roditelje u starački dom, dok je 52% reklo da bi možda razmislili o tome ukoliko ne budu mogli da brinu o njima. Oko 15% ispitanika smatra da bi starijim roditeljima bilo bolje da budu uz vršnjake u staračkom domu.
Ova dilema posebno je pogodila Draganu, koja je pre 12 godina prošla kroz tešku situaciju sa svojom majkom. Njena priča počinje kada je njena majka, tada 79-godišnjakinja, doživela tešku povredu i kasnije moždani udar. Nakon operacije, majka je ostala potpuno nepokretna, a Dragana se suočila sa pitanjem kako da joj pomogne. U njenoj glavi su se rojile misli o tome kako je briga o majci gotovo nemoguća bez stručne pomoći. Na kraju, odlučila je da je smesti u starački dom, gde je imala medicinski nadzor 24 sata dnevno.
Dragana je često posećivala majku u domu, donoseći joj potrebne stvari, ali je osećala duboku tugu dok je gledala kako njena majka propada. Nakon tri meseca, njena majka je preminula, ostavljajući Draganu sa osećajem krivice i pitanjima da li je donela pravu odluku. Ova dilema o smeštanju roditelja u starački dom nije samo lična, već i društvena tema o kojoj se često raspravlja.
U razgovoru sa kliničkim psihologom Aleksandrom Janković, saznajemo da se smeštanje starijih osoba u dom i dalje smatra tabu temom u našem društvu. Jankovićeva je i sama prošla kroz sličnu situaciju sa svojim ocem i naglašava da je to često traumatično iskustvo, kako za decu, tako i za roditelje. Ponekad, stariji ljudi sami žele da se smeste u dom, dok postoje i oni koji se tome protive.
Prema Jankovićevoj, veoma je važno da starije osobe učestvuju u donošenju odluka koje se tiču njihovog života. Osim toga, izbor doma igra ključnu ulogu u kvalitetu života, jer neki domovi nisu adekvatni. Nakon smeštanja, bitno je da porodica redovno posećuje starije članove i održava kontakt, kako bi se sprečila samoća koja može pogoršati njihovo zdravstveno stanje.
Mnogi roditelji se suočavaju sa osećajem izolacije, a kvalitetni domovi sa stručnim osobljem mogu im pomoći da provedu svoje „zlatne godine“ na bolji način. Jankovićeva ističe da je odluka o smeštanju roditelja emotivno teška, a često i finansijski opterećujuća. Osobe koje su smeštile roditelje u dom često pate od osećaja krivice, što je normalno, ali je važno da se shvati da su mnogi to prošli i da je najvažnije učiniti sve što je u našoj moći.
S obzirom na stigmatizaciju koja postoji prema ljudima koji smeštaju roditelje u starački dom, Dragana je takođe doživela osude od strane članova porodice kada je donela sličnu odluku. Ipak, kada su se i oni našli u istoj situaciji, postupili su kao što je ona.
Na kraju, Dragana se i dalje bori sa pitanjima da li je mogla nešto bolje učiniti za svoju majku. Ova dilema ostaje otvorena, bez jasnog odgovora. U svakom slučaju, važno je da se o ovakvim pitanjima otvoreno razgovara, kako bi se smanjila stigma i razumela složenost brige o starijim osobama.
