Boško Đurovski, jedan od najomiljenijih fudbalera Crvene zvezde, proslavio je svoj rođendan 28. decembra. Rođen je 1961. godine u selu Žilče, blizu Tetova, u Severnoj Makedoniji. Sa samo četrnaest godina, Đurovski je došao u Beograd na poziv strica, gde je zajedno sa bratom Milkom započeo fudbalsku karijeru u Crvenoj zvezdi, klubu u kojem je ostao sve do 1989. godine. Tokom svoje karijere, odigrao je nevjerovatnih 509 utakmica i postigao 103 gola, učestvujući u osvajanju četiri šampionske titule i dva Kupa.
Đurovski je takođe imao uspešnu trenersku karijeru, predvodeći Crvenu zvezdu u dva navrata, 2007. i 2017. godine. U svom prvom mandatu, osvojio je duplu krunu, čime je dodatno učvrstio svoj status u klubu. Na proslavi 80. rođendana Crvene zvezde, Đurovski je dobio nagradu za životno delo, ali njegova priča ne obuhvata samo sport.
Boško i njegov brat Milko postali su poznata imena u jugoslovenskom fudbalu tokom 80-ih godina prošlog veka. Dok je Milko možda bio veća zvezda, Boško je bio izuzetno uspešan, igrajući 11 sezona za Crvenu zvezdu i vodeći makedonsku reprezentaciju tokom dve godine.
U jednom od svojih intervjua, Đurovski je otkrio zanimljivu priču o svom prezimenu. Naime, izvorno prezime njegove porodice bilo je Stojanović, a potiče od majčine strane, Petrović. Njegov deda, Nikola, nosio je prezime Stojanović. Međutim, tokom migracije u Makedoniju, dogodile su se određene promene. Kako je Boško objasnio, pod pritiskom Josipa Broza Tita i njegovih saradnika, mnogi ljudi su počeli da uzimaju prezimena po svojim precima sa dodatkom -ski, umesto -ić. Tako je Boškova porodica preuzela prezime Đurovski, prema imenu njegovog pradede Đure.
Boško je istakao da mu je otac rođen u Beogradu, ali je tokom Drugog svetskog rata prešao u Severnu Makedoniju. „Samo je stric ostao u Beogradu,“ rekao je Đurovski. Njegov deda Nikola bio je heroj iz Prvog svetskog rata, a Boško je požalio što kao dete nije više razgovarao o tom periodu, jer se o Prvom svetskom ratu tada manje pričalo.
Zanimljivo je da njegov deda nije voleo fudbal. „Imao je vinograd i svoj svet. Kada sam mu rekao da idem u Beograd da igram fudbal, rekao mi je: ‘Šta će ti to? Bolje da ti kupim harmoniku, pa ti na Kalemegdanu sviraj i uzimaj pare!’“ Boško se seća da je deda bio vezan za predratni Beograd, gde se lepo živelo.
Đurovski je kroz svoju karijeru postao simbol Crvene zvezde i ostavio neizbrisiv trag u srcima navijača. Njegova posvećenost klubu i uspehi na terenu obeležili su jednu eru u jugoslovenskom fudbalu. Uloga koju je igrao kao fudbaler i trener, kao i njegov doprinos razvoju mladih talenata, čine ga jednim od ključnih figura u istoriji kluba.
Danas, Boško Đurovski ne samo da se pamti po svojim sportskim dostignućima, već i kao osoba koja se suočila sa izazovima i promenama koje su oblikovale njegovu sudbinu. Njegova priča je inspiracija za mnoge mlade fudbalere i podsećanje na važnost korena i porodice, kao i na značaj identiteta u svetu sporta.
U svetu fudbala, gde se često zaboravljaju lične priče, Đurovski ostaje simbol borbe, posvećenosti i ljubavi prema igri. Njegov doprinos Crvenoj zvezdi i fudbalu uopšte ostaviće trajni pečat i inspirisati buduće generacije.
