Mnogi korisnici društvenih mreža veruju da te platforme prate samo njihovo ponašanje unutar aplikacija. Međutim, situacija je znatno složenija. Na primer, TikTok može prikupljati podatke o korisnicima čak i kada nikada nisu instalirali ovu aplikaciju, zahvaljujući tehnologiji poznatoj kao „piksel za praćenje“. Ovaj piksel je mala jedinica programskog koda koju vlasnici web stranica integriraju kako bi pratili interakcije posetilaca sa sadržajem.
Ovaj problem se javlja kada prikupljeni podaci budu prosleđeni velikim tehnološkim kompanijama i mrežama oglašavanja. Prema istraživanjima, u određenim slučajevima mogu se prenositi veoma osetljive informacije. Na primer, ako korisnik na nekom zdravstvenom portalu pretražuje teme kao što su kancer, problemi sa plodnošću ili mentalno zdravlje, ti podaci se mogu završiti u bazama podataka koje koriste oglašivači.
Mnogi korisnici su svesni da društvene mreže prate njihov rad dok se kreću kroz aplikaciju, ali možda nisu svesni da to praćenje može da se nastavi i kada posete potpuno nepovezane web stranice. U situacijama kada ostave svoju email adresu ili popune formular na takvoj stranici, piksel može automatski slati te informacije dalje, često bez dodatnog obaveštenja.
TikTok izjavljuje da su vlasnici web stranica odgovorni za poštovanje propisa o privatnosti. Kritičari, s druge strane, ukazuju na to da tehnološke platforme podstiču ovakve prakse jer velike količine podataka omogućavaju precizno ciljanje reklama, što donosi značajne profitne margine.
Postoji zabrinutost da se informacije ne koriste isključivo za pružanje reklama za proizvode poput patika ili putovanja. Algoritmi koriste te podatke da procene korisničke interese, utiču na političke stavove, prilagođavaju cene proizvoda ili pokušavaju da navuku korisnike na kupovinu stvari koje im zapravo nisu potrebne. Stručnjaci upozoravaju da, jednom kada podaci uđu u sistem, oni ostaju tamo, formirajući digitalni profil koji prati korisnike godinama, čak i kada pokušavaju da ostanu anonimni.
Iako je teško postići potpunu zaštitu privatnosti, postoje koraci koji mogu pomoći korisnicima da smanje količinu informacija koje dele. Jedan od prvih saveta je promena internet pregledača. Neki popularni pregledači često omogućavaju veći protok podataka ka trećim stranama, dok alternativni pregledači poput Brave ili DuckDuckGo dolaze sa ugrađenim blokadama za mnoge alate za praćenje.
Za one koji nisu spremni da menjaju pregledač, dodaci kao što su uBlock Origin ili Privacy Badger mogu pomoći u sprečavanju slanja podataka oglašivačima bez znanja korisnika. Ipak, stručnjaci napominju da su za potpunu zaštitu potrebne šire promene i stroži zakoni koji bi jasnije regulisali način na koji kompanije upravljaju privatnim informacijama korisnika.
Zbog svega navedenog, važno je da korisnici budu svesni kako njihovo online ponašanje može biti praćeno i kako se ti podaci mogu koristiti. Edukacija o privatnosti na internetu i preduzimanje proaktivnih koraka za zaštitu ličnih informacija su ključni u današnjem digitalnom svetu, gde su podaci postali nova valuta. U svetlu ovih informacija, korisnici bi trebali da preispitaju svoje navike na mreži i da postanu oprezniji prilikom deljenja ličnih podataka.
