DOK većina intervjua podrazumeva formalno sedenje u sali za sastanke, suosnivač Apple-a Stiv Džobs imao je sasvim drugačiji pristup zapošljavanju – takozvani „test piva“. Ovaj jedinstveni metod je bio usmeren na to kako kandidati reaguju u opuštenijim situacijama, naglašavajući važnost ličnih osobina i društvenih veština, a ne samo tehničkog znanja.
Džobs je verovao da je sposobnost za rad u timu i sposobnost za komunikaciju jednako važna kao i stručnost. Tokom „testa piva“, on bi često pozvao kandidate da idu u lokalni bar, gde bi razgovarali o neformalnim temama uz pivo. Ovo bi omogućilo da se proceni ne samo kako kandidat razmišlja, već i kako se ponaša u društvenim situacijama. Džobs je smatrao da je važno znati kako se ljudi ponašaju izvan radnog okruženja, jer to može otkriti mnogo o njihovom karakteru.
Ovaj pristup zaposljavanju može delovati neuobičajeno, ali je bio veoma efektivan. Džobs je često birao ljude koji su bili inovativni, kreativni i sposobni da razmišljaju van okvira. Njegov fokus na ličnost i međuljudske veštine pomogao je Apple-u da izgradi tim koji je bio ne samo kompetentan, već i kohezivan. Ova strategija je doprinela stvaranju radne atmosfere koja je podsticala inovacije i kreativnost.
U današnjem svetu, gde je konkurencija za talente sve veća, mnoge kompanije počinju da preispituju tradicionalne metode zapošljavanja i traže načine kako da privuku najbolje kandidate. Inspirisani Džobsovim pristupom, mnogi menadžeri počinju da implementiraju neformalne razgovore i aktivnosti u svom procesu zapošljavanja. Ovaj trend pokazuje da se sve više ceni sposobnost kandidata da se uklopi u tim, kao i njihova sposobnost da komuniciraju i sarađuju sa drugima.
Osim „testa piva“, Džobs je takođe bio poznat po svom intenzivnom stilu vođenja. Njegova strast prema inovacijama i težnji ka savršenstvu često su ga vodile do toga da postavlja visoke standarde za svoje zaposlene. Iako su neki zaposleni smatrali njegov pristup zahtevnim i ponekad neugodnim, mnogi su se slažali da je to bila ključna komponenta uspeha Apple-a. Džobs je insistirao na tome da zaposleni treba da budu strastveni prema onome što rade, kao i da budu spremni da preuzmu rizik i istražuju nove ideje.
Džobsov stil vođenja i zapošljavanja nije bio samo o izboru pravih ljudi; on je takođe značio stvaranje okruženja koje podstiče inovacije. U Apple-u, zaposleni su bili ohrabreni da iznose svoje ideje i da učestvuju u procesu donošenja odluka. Ova participativna kultura je omogućila da se razviju mnogi revolucionarni proizvodi, uključujući iPhone i iPad, koji su promenili način na koji koristimo tehnologiju.
Pored toga, Džobs je bio poznat po svom insistiranju na različitosti u timu. Verovao je da različiti pogledi i iskustva mogu doprineti boljem razumevanju tržišta i potrebama korisnika. U tom smislu, on je često naglašavao važnost zapošljavanja ljudi iz različitih pozadina i kultura, jer je smatrao da to može doneti dodatnu vrednost kompaniji.
Na kraju, Džobsov pristup zapošljavanju i vođenju može se smatrati vizionarskim. Njegova sposobnost da prepozna talente i stvori tim koji je sposoban za inovacije dovela je do stvaranja jedne od najuspešnijih kompanija u istoriji. Danas, mnogi lideri i menadžeri u tehnologiji i drugim industrijama nastoje da primene njegove principe u svojim organizacijama, naglašavajući značaj međuljudskih veština, timskog rada i kreativnosti.
Stiv Džobs je ostavio neizbrisiv trag, ne samo kroz svoje proizvode, već i kroz način na koji je pristupao ljudima. Njegova filozofija zapošljavanja i vođenja može služiti kao inspiracija za mnoge, podstičući ih da razmišljaju van okvira i traže nove načine za izgradnju jakih i inovativnih timova.
