Iranski predsednik Masud Pezeškijan je tokom telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom naglasio da će Iran odgovoriti na nedavne izraelske napade. U zvaničnom saopštenju iz kabineta iranskog predsednika, navedeno je da su izraelski napadi očigledno kršenje međunarodnih pravila i da će Iran na njih reagovati. Pezeškijan je takođe izjavio da Iran nikada nije težio nuklearnom oružju i da je spreman da to dokaže međunarodnim organizacijama.
Putin je, s druge strane, istakao da su napadi Izraela na iransku teritoriju jasna kršenja međunarodnog prava i izrazio saučešće zbog žrtava. Ova razmena reči dolazi u trenutku kada se tenzije između Irana i Izraela dodatno pojačavaju, a Rusija se pozicionira kao potencijalni posrednik.
U razgovoru sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, Putin je ponudio da Rusija posreduje između Teherana i Tel Aviva kako bi se sprečila dalja eskalacija konflikta. Kremlj je saopštio da je Putin ukazao na potrebu mirnog rešavanja nesuglasica između Izraela i Irana i povratak pregovorima. Naglašeno je da je važno da se sva pitanja vezana za iranski nuklearni program rešavaju isključivo političkim i diplomatskim sredstvima.
Osim toga, Putin je u razgovoru sa Pezeškijanom potvrdio da Moskva osuđuje izraelske napade, ističući da oni krše Povelju UN i međunarodno pravo. Rusija je izrazila podršku naporima da se situacija oko iranskog nuklearnog programa reši mirnim putem i predložila konkretne inicijative za pronalaženje obostrano prihvatljivih rešenja.
U sklopu ovih razgovora, Kremlj je potvrdio da je Putin održao odvojene telefonske razgovore i sa Netanjahuom i sa Pezeškijanom. Ovo pokazuje stratešku ulogu koju Rusija želi da igra u ovom složenom geopolitičkom okruženju. Dok Iran i Izrael nastavljaju s napetostima, Putin se pozicionira kao ključni igrač koji može da pomogne u smirivanju situacije.
Iran je, s jedne strane, pod sve većim pritiscima zbog svojih vojnih aktivnosti i navodnog podržavanja terorističkih organizacija, dok se sa druge strane Izrael suočava sa kritikom zbog svojih vojnih intervencija koje često dovode do civilnih žrtava. Ova složena situacija zahteva pažljiv pristup i međunarodnu saradnju kako bi se izbegle dalje eskalacije.
S obzirom na to da su rusko-iranski odnosi tradicionalno bili bliski, Putinova spremnost da posreduje u sukobu može biti ključna za stabilizaciju regiona. U isto vreme, Rusija se suočava sa izazovima sopstvene unutrašnje politike i odnosa sa Zapadom, što može uticati na njen pristup ovom problemu.
U kontekstu iranskog nuklearnog programa, važno je napomenuti da su međunarodni pregovori o ovom pitanju već bili u zastoju, a novi napadi i vojni sukobi samo otežavaju postizanje dogovora. Pezeškijan je još jednom naglasio da Iran nije zainteresovan za nuklearno oružje, a Putin je podržao ovu tvrdnju, pozivajući na mirno rešavanje situacije.
Na kraju, situacija između Irana i Izraela ostaje izuzetno napeta, a međunarodna zajednica, uključujući Rusiju, mora ostati angažovana kako bi se obezbedila stabilnost i mir u regionu. Putinova uloga kao posrednika može biti ključna u daljim pregovorima, ali će zahtevati zajedničke napore svih strana kako bi se postigla trajna rešenja.
