U septembru 2015. godine, srpska javnost je bila šokirana stravičnim zločinom na Vračaru, kada je Tanja Lakić Mahud, tada 44-godišnja majka, optužena za ubistvo svoje osmomesečne bebe, Anje. Istraga je pokazala da je Tanja bebi dala metadon, supstancu koja je izazvala smrt. Nakon tragedije, bebu je stavila u kesu za đubre i ostavila na terasi, a pokušala je da se ubije presecajući vene.
Tokom suđenja, toksikološki nalazi su potvrdili prisustvo smrtonosne količine metadona u organizmu bebe. Slučaj je otkriven kada je Tanjina majka, zabrinuta što se njena ćerka nije javljala danima, obavestila policiju. Policija je pronašla bebu obučenu u pelene i benkicu, umotanu u peškir i stolnjak, zatim stavljenu u tri plastične kese na terasi. Nakon zločina, Tanja je smeštena u psihijatrijsku bolnicu „Dr Laza Lazarević“, gde nije mogla da govori o događaju, a danima je dozivala svoje preminulo dete.
Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu za teško ubistvo, koje je predviđalo kaznu od najmanje 10 do 40 godina zatvora. Tokom suđenja, pažnju javnosti privuklo je Tanjino fokusiranje na loš odnos sa partnerom i ocem deteta, a ne na sam zločin. Izjavila je da je tog dana uzela veće količine metadona od propisanih, kao i heroin, spid i antidepresive, koje je nabavila od dilera sa Karaburme. Tanja je tvrdila da je bebu ostavila kod dilera dok je ona uzimala drogu.
Dodatni šok usledio je kada je Tanja optužila svoju drugaricu Natašu Kalendrović za smrt deteta, što je dovelo do napete situacije u sudnici. Tokom suđenja, Nataša je odlučno negirala Tanjine optužbe, što je rezultiralo sukobom reči. Tanja je pokušavala da dokaže da nije imala nameru da ubije svoju bebu, ponavljajući da je ona dobar roditelj.
Stručnjaci su potvrdili da je beba primila smrtonosnu dozu metadona, a jedini DNK tragovi pronađeni na bebi pripadali su majci. Tanja je na kraju suđenja priznala krivicu, izjavivši da je mislila da beba prolazi kroz apstinencijalnu krizu. Na kraju, Tanja Lakić Mahud je osuđena na 15 godina zatvora uz obavezno lečenje od narkomanije. Sud je prilikom izricanja presude uzeo u obzir njeno smanjeno stanje uračunljivosti, koje je bilo rezultat dugogodišnje zavisnosti od droge.
Slučaj Tanje Lakić Mahud je otvorio brojna pitanja o odgovornosti roditelja, zloupotrebi droga i mentalnom zdravlju. S obzirom na to da je Tanja bila zavisna od droga, mnogi su se pitali kako su propusti u sistemu omogućili da se ovakvi događaji dogode. Pitanje socijalne podrške i zaštite dece postalo je ključno, a ovaj slučaj je izazvao širu diskusiju o potrebi za boljim sistemima podrške porodicama koje se bore sa zavisnošću.
U zaključku, tragedija koju je izazvala Tanja Lakić Mahud ostavlja dubok pečat u društvu. Smrt bebe Anje je ne samo lična tragedija, već i upozorenje za sve nas o opasnostima zavisnosti i potrebom za jačim mehanizmima zaštite najugroženijih. Slučaj nas podseća na važnost svesti o mentalnom zdravlju, podršci porodicama i pravovremenoj intervenciji u slučajevima zavisnosti.
