Tamara Ivanović, trinaestogodišnja devojčica iz Batajnice, izgubila je život pre skoro 21. godinu, dok se vraćala iz škole. Njena sudbina je postala simbol tragedije i nasilja nad decom. Na Aranđelovdan 2005. godine, Tamara je, kao i obično, krenula kući, ali je na putu srela Dragana Nikolića, poznatog kao Čombe, koji joj je, pretvarajući se da je povređen, zadao smrtonosne ubode. U tom trenutku, pružila mu je ruku kako bi pomogla, ne sluteći kakva je opasnost pred njom.
Nikolić je, ispostaviće se, bio pod uticajem alkohola i u tom stanju je brutalno napao Tamaru nožem, zadajući joj ukupno 19 uboda, od kojih je većina bila u predelu srca i grudi. Prema izjavama tadašnjeg načelnika Uprave kriminalističke policije MUP Srbije, pukovnika Milorada Veljovića, Tamara je odmah preminula od povreda. Njeno telo pronašao je deda, oko 21:30, u šiblju pored železničke pruge, samo desetak metara od mesta gde je pronađen i nož.
Hapšenje i suđenje
Nakon nekoliko dana potrage, policija je uhapsila Dragana Nikolića. Tokom ispitivanja, on je tvrdio da je bio pijano stanje i da se ne seća događaja, tvrdeći da je tek sutradan pročitao u novinama o ubistvu devojčice i da je „verovatno“ on to učinio. Njegove reči su izazvale šok, s obzirom na brutalnost zločina. U postupku je utvrđeno da je, pre nego što je ubio Tamaru, prodavao njen mobilni telefon na Pančevačkoj pijaci, iz kojeg je prethodno uklonio karticu, što je dodatno ukazalo na to da je bio svestan svojih postupaka.
Na suđenju, Dragan Nikolić se ponašao s nonšalantnošću i podrugljivo se cerio tokom izricanja presude, što je izazvalo dodatnu ogorčenost javnosti. U presudi je dobio kaznu od 40 godina zatvora, a sudija Mirjana Ilić je naglasila kako je ubica na podmukao način napao nevinog dečaka koji mu je pružio pomoć.
Seksualno nasilje kao dodatni zločin
Osim za ubistvo Tamare, Dragan Nikolić je kasnije osuđen i za seksualno nasilje nad dvanaestogodišnjom devojčicom, S. N. On je, prema optužnici, izveo devojčicu iz razreda osnovne škole i odveo je u šumarku, gde ju je brutalno napao i silovao. Ovaj zločin je dodatno potvrdio težinu njegovih dela i prirodu njegove ličnosti, koja je bila sklona nasilju.
Ovi slučajevi su ukazali na ozbiljan problem nasilja nad decom i potrebu za većim merama zaštite i prevencije. Društvo se suočava s izazovima kako bi obezbedilo sigurnost najmladih, a slučaj Tamare Ivanović je postao simbol borbe protiv nasilja i potrebu za pravdom.
Tragedija koju su pretrpeli roditelji i cela zajednica nikada neće biti zaboravljena, a Tamara će zauvek ostati u sećanju kao nevina žrtva zločina. Njena sudbina nas podseća na važnost zaštite dece, edukacije o nasilju i psihološkoj pomoći onima koji su pretrpeli traume. U svetlu ovih događaja, društvo mora učiniti više kako bi sprečilo slične tragedije u budućnosti i osiguralo da se pravda uvek sprovodi.
