U danima kada telo traži okrepljenje, a duša mir, posebno tokom posta na vodi, kada se odričemo masne hrane i raskoši ukusa, domaća trpeza dobija poseban značaj. Taj period postaje prilika da uživamo u jednostavnim jelima koja su obogaćena molitvom i zahvalnošću. Jedan od najlepših primera toga su posne punjene paprike, koje se pripremaju bez ulja, a umesto toga koriste se pečurke i orahe. Ovo jelo ne predstavlja samo odricanje, već i mudrost življenja u skladu sa Božijim zakonima prirode.
Punjenje paprika može biti pravi izazov, ali je i veoma nagrađujuće. Osvežavajuće je i za vruće letnje dane, a i zimi, kada se koriste sušene paprike, koje nas podsećaju na mirise detinjstva i doma naših baka. Priprema ovih paprika je jednostavna i može se prilagoditi različitim ukusima i potrebama.
Za pripremu posnih punjenih paprika potrebno je nekoliko osnovnih sastojaka. Prvo, potrebno je pripremiti 2 glavice crnog luka, 4 čena belog luka, 400 grama šampinjona, 200 grama pirinča, 3 kašike mlevenih oraha, so, alevu papriku, začin od sušenog povrća, biber, peršunov list, oko 15 paprika i 200 ml pasiranog paradajza.
Priprema počinje čišćenjem i seckanjem crnog i belog luka, koje treba prodinstati na malo vode. Zatim se dodaju oprane i sitno iseckane pečurke. Dinstanje treba trajati desetak minuta, a nakon toga se dodaje prethodno očišćen i opran pirinač. Važno je dinstati još malo, uz dolivanje manje količine vode, kako bi pirinač omekšao.
Kada je pirinač spreman, dodaju se mleveni orasi, so, začin od sušenog povrća, seckani peršunov list i biber. Nakon što se sve dobro promeša, smesa se sklanja sa vatre. Oprane i očišćene paprike se pune ovom pripremljenom masom. Paprike se ređaju u pliću šerpu, nalivaju vodom tako da budu skoro potopljene, i kuvaju se oko 20 minuta.
Na kraju, prelivaju se pasiranim paradajzom i zapeku u rerni na umerenoj temperaturi. Ova jela ne samo da su ukusna, već i zdrava, a njihova priprema donosi miris domaće kuhinje i ljubavi koja je uložena u svaki zalogaj.
Posne punjene paprike su samo jedan od primera kako se post može obeležiti kroz ukusna i zdrava jela. Ova jela su deo bogate tradicije koja se prenosi s generacije na generaciju. Naša kuhinja je bogata raznim receptima koji koriste sezonske namirnice i domaće sastojke, čime se neguje kultura i tradicija.
Pored punjenih paprika, u ovim danima mnogi se odlučuju i za druga posna jela poput krompiruše ili spanakopite. Krompiruša, koja se često pravi u našim krajevima, predstavlja više od običnog jela; ona je simbol porodične tradicije i topline doma. Spanakopita, koja dolazi iz manastirske tradicije, takođe je omiljena, a njena priprema podseća nas na drevne običaje i pravila monaškog života.
U danima posta, mnogi takođe prave sutlijaš, koji je nekada bio simbol topline bakine kuhinje, a danas predstavlja duhovnu gozbu. Ova poslastica, koja se često priprema sa suvim voćem, orasima i medom, spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Halva od tahinija i meda takođe je popularna alternativa industrijskim slatkišima, a u danima posta pruža zdravu i bogatu opciju. Ovi recepti ne samo da su jednostavni za pripremu, već i duboko duhovni, donoseći mir i zadovoljstvo u svakom zalogaju.
Brzi i jednostavni recepti, poput kremastog namaza sa tahinijem i semenkama, idealni su za dane posta i mogu se lako pripremiti. Ova jela su pravo malo čudo iz duhovne svakodnevice, pružajući ne samo nutritivnu vrednost, već i zadovoljstvo koje dolazi iz pripreme hrane s ljubavlju i pažnjom.
