Njihove komšije su neutešne jer su u njima imali iskrene prijatelje, a divili su se njihovoj slozi, kao i dečaku kojeg su gajili sa mnogo ljubavi. Taj dečak je bio zlatno dete, koje je raslo okruženo pažnjom i ljubavlju divnih roditelja i šire porodice. Bili su anđeli. Nastradali policajac ima samo jednog brata, koji je neoženjen, i oca, i njih dvojica su opčinjeno gledali dete kao naslednika. Porodica njegove žene je velika i njene sestre imaju više dece, ali on je bio maza i tamo. Imao je posebno mesto. To što se desilo je strahota! Kako da stradaju na taj način?! Kretali su se polako i vozili ka svom stanu da idu da spavaju posle druženja kod prijatelja i naišao je manijak koji je prošao na crveno i razneo ih – ispričala je komšinica na ulici ispred zgrade, dok je razgovarala sa još dvoje komšija o tragediji koja je zapanjila i širu javnost, a ne samo one koji su znali porodicu.
Kolege nastradalog policajca i prijatelji sležu ramenima sa suzama u očima govore o tragediji koja je zatvorila jedan dom. P. J. iz Beograda je poznavao policajca dvadesetak godina iz bloka u kom su živeli. O njemu ima samo reči hvale i kaže da je za čitavu zajednicu njegov odlazak veliki gubitak, a ne samo za porodicu i prijatelje. On je bio najbolji i najpozitivniji čovek, kakav se retko rađa. Beogradsko dete sa dušom. Okupljao je ljude oko sebe zbog harizme kojom je zračio, svi su uživali u njegovom društvu. Imao je veliko srce i dušu i bio sjajan prijatelj. Svoj posao je obavljao časno i pošteno i napredovao je zbog zalaganja. Voleo je porodicu i ljude uopšte. Ovo je tragedija pred kojom čovek zanemi – rekao je on za Republiku.
Na društvenim mrežama se od policajca opraštaju prijatelji, opisujući ga izuzetnim u svakom smislu. Komentarišu dve stvari koje su bile karakteristične za njega uz zaključak da život režira strašne sudbine. Bio je strastveni ljubitelj automobilizma, a stradao je baš od automobila. Bio je saobraćajac i ko zna koliko je nesreća i udesa video u životu, a njega i njegovu porodicu je odneo takođe udes, surove li slučajnosti – zaključio je jedan od prijatelja nastradalog policajca.
Ova tragedija je dodatno osvetlila problem bezbednosti u saobraćaju i potrebu za većim naporima u sprečavanju nesreća. Mnogi su se zapitali kako je moguće da nedužni ljudi, koji su se vraćali kući posle lepog večernjeg druženja, izgube život na tako brutalan način. Činjenica da je vozač, koji je izazvao nesreću, prošao na crveno svetlo, ukazuje na ozbiljne propuste u saobraćaju i potrebu za strožijim kaznama za vozače koji ne poštuju pravila.
Ova situacija nije samo lična tragedija, već i društvena. Svi se pitamo koliko su bezbedni naši putevi i šta možemo učiniti da bismo sprečili slične tragedije u budućnosti. U ovom trenutku, porodice i prijatelji nastradalih se suočavaju sa gubitkom koji je nemerljiv, dok se cela zajednica okuplja u solidarnosti i podršci.
U trenutku kada se čini da je svet pun nasilja i tragedija, priče poput ove podsećaju nas na važnost zajedništva i ljubavi. Ljudi se okupljaju, dele se uspomene i pružaju podršku jedni drugima. Ovaj nesrećni događaj nas podseća da je život krhak i da treba ceniti svaku trenutak proveden s voljenima.
Nadamo se da će se ovakve tragedije smanjiti i da će se pojačati svest o važnosti saobraćajne bezbednosti. U isto vreme, sećanje na nastradalog policajca, njegovu porodicu i sve nedužne živote izgubljene u nesrećama treba da nas motiviše da se borimo za bolje i bezbednije društvo. U ovoj tužnoj priči, ljubav i podrška zajednice su ono što može pomoći da se prevaziđe bol i tuga, jer uvek je lakše nositi se sa gubitkom kada imamo jedni druge.
