U poslednje vreme, naučnici su sve više usmereni na to kako vreme obroka utiče na naše zdravlje, posebno kada je reč o zdravlju srca. Nova studija, koja je obuhvatila više od 100.000 učesnika, otkrila je da nepravilno raspoređeni obroci mogu značajno povećati rizik od srčanih bolesti, uključujući srčani udar. Ova istraživanja dolaze u vreme kada su kardiovaskularne bolesti i dalje vodeći uzrok smrti u svetu, a nepravilna ishrana se smatra jednim od ključnih faktora.
Ubrzan način života često dovodi do preskakanja obroka ili prejedanja, posebno u večernjim satima. To može negativno uticati na doručak, koji se pokazuje kao ključni obrok za održavanje zdravlja srca. Dnevni ciklus ishrane, koji je povezan sa radom mnogih organa, uključujući jetru, bubrege i pankreas, igra ključnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska i opštem zdravlju organizma.
Nova grana nauke, poznata kao hrononutricija, istražuje kako vreme obroka može uticati na naše zdravlje. U okviru studije NutriNet-Santé, koja je započela 2009. godine, analizirani su podaci više od 103.000 učesnika prosečne starosti 42 godine. Ova studija je imala za cilj da prouči vezu između vremena prvog i poslednjeg obroka, broja obroka u toku dana i dužine noćnog posta sa rizikom od kardiovaskularnih bolesti.
Jedan od ključnih nalaza ove studije jeste da svaki sat odlaganja doručka povećava rizik od srčanih problema. S druge strane, duži noćni post može smanjiti taj rizik za oko 7 procenata. Takođe, važno je napomenuti da vreme večere ima posebno značajnu ulogu kod žena – što je večera kasnija, to je veći rizik od srčanih oboljenja. Istraživanja sugerišu da je optimalno vreme za doručak između 7:00 i 9:00 ujutru, dok doručak posle 10:00 može povećati rizik od srčanog udara čak do 28 procenata.
Kasnije jedenje doručka može pomeriti i vreme ručka i večere, što dodatno ometa normalno funkcionisanje organizma. Odlaganje prvog obroka može biti povezano sa višim krvnim pritiskom, povišenim nivoima glukoze i insulina, kao i nižim nivoima „dobrog“ HDL holesterola, što sve zajedno doprinosi povećanom riziku od srčanih oboljenja.
Zdravstveni stručnjaci preporučuju da se posveti više pažnje na raspored obroka, s obzirom na to koliko je važno pravovremeno konzumiranje hrane. Ove informacije mogu biti od ključne važnosti za sve one koji žele da poboljšaju svoje zdravlje srca i smanje rizik od kardiovaskularnih bolesti.
U zaključku, istraživanje jasno pokazuje da način na koji se hranimo i vreme kada jedemo mogu imati značajan uticaj na naše zdravlje. Promena u navikama ishrane može biti korak ka prevenciji srčanih oboljenja i opštem poboljšanju zdravlja. Važno je voditi računa o tome kada jedemo, posebno doručak i večeru, jer pravilno raspoređeni obroci mogu značajno doprineti zdravlju našeg srca.
U svetlu ovih saznanja, preporučuje se da se konsultujete sa stručnjacima za ishranu kako biste uspostavili zdraviji režim ishrane. Na kraju, pozivamo sve čitaoce da prate naše platforme na društvenim mrežama, kako bi bili u toku sa najnovijim informacijama i savetima o zdravlju.
