Vlasnik restorana „Konoba kod Goce i Renata“ u blizini Pančevačkog mosta, Renato Grbić, poznat je po tome što često spašava ljude koji pokušavaju da izvrše samoubistvo skakanjem sa mosta. Nedavni događaj ponovo je ukazao na njegovu hrabrost i posvećenost pomaganju onima u nevolji. Grbić je izjavio da su svi koji su skočili sa mosta refleksno isplivali na površinu vode, a da problemi u životu mogu biti rešivi.
U razgovoru sa novinarima, Renato je ispričao kako je juče primio poziv od brata koji mu je javio da je neko skočio sa mosta. Ubrzo su se uputili ka mostu u njegovom ribarskom čamcu. Kada su stigli do mesta incidenta, u vodi su uočili siluetu. Međutim, kada su prišli, muškarac im je pokazivao rukom da se sklone, izražavajući želju da ga ne spašavaju. Renato je istakao da je u razgovoru sa njim saznao da je bio duboko očajan, smatrajući da su ga svi napustili i izneverili.
„Iako je govorio da ne želi pomoć, uspeli smo da ga izvučemo iz vode“, rekao je Grbić. Davljenik je bio u teškom stanju, tresao se od hipotermije i nije mogao da stoji na nogama. Nakon što su ga stavili u čamac, odvezli su se do pontona ispred Grbićeve konobe, gde mu je Renato dao suve stvari i peškir.
Grbić je napomenuo da je ubrzo stigla rečna policija i ekipa Hitne pomoći, koja je preuzela davljenika i odvezla ga u zdravstvenu ustanovu na dalju negu. Renato je ocenio da da je njegov dolazak bio ključan; da su zakasnili samo nekoliko minuta, muškarac bi potonuo i mogao bi izgubiti život.
„Bio je srećan što smo došli, i verujem da će shvatiti da život može biti lep i da ima ljude koji ga vole“, dodao je Grbić. Njegovo iskustvo sa spašavanjem ljudi koji skaču sa mosta ukazuje na to da se većina njih u trenutku kada ih pronađu drži na površini vode, uprkos njihovim namerama.
„Svako ko skoči u tom trenutku pliva. U trenutku kada skoče, refleksno traže vazduh i isplivavaju na površinu“, objasnio je Renato. On je takođe istakao da može da prepozna ljude koji planiraju da skoče, jer se ponašaju drugačije od prolaznika.
Grbić je govorio o zahvalnosti porodica koje je spasio. Kaže da ima kontakt sa samo tri osobe koje mu redovno šalju čestitke za rođendan i krsnu slavu. „Voleo bih da mogu da ih sve vidim i da znam da sam im dao drugu šansu, koju su iskoristili“, rekao je on.
Za Renata, spašavanje života je više od lične nagrade. „Spasiš jedan život – spasio si ceo svet. Meni je srce puno zbog toga“, istakao je. Smatra da je empatija među ljudima opala i da treba više biti čovek. On sebe ne vidi kao heroja, već kao običnog čoveka koji se našao na pravom mestu u pravom trenutku.
Ova priča o Renatu Grbiću svedoči o važnosti empatije i humanosti u društvu. Njegova posvećenost spašavanju života podseća nas da je svaki život dragocen i da svako od nas može da igra ključnu ulogu u pomaganju drugima. U svetu gde se često suočavamo sa izazovima i tugom, Renato pokazuje da ljudska ljubaznost i hrabrost mogu napraviti razliku između života i smrti. Njegov rad nas inspiriše da budemo pažljiviji prema drugima i da pružamo podršku onima koji se bore sa svojim unutrašnjim demonima.
