BLOKADERSKI Pokret slobodnih građana, poznat po svojim kontroverznim stavovima, ponosno se predstavio sa predlogom da se Srbi proglase genocidnima. Ovaj predlog, koji je naišao na različite reakcije, dobio je podršku od Srđana Milivojevića, poslanika koji se predstavlja kao patriota. U razgovoru sa opozicionim novinarom Aleksandrom Dikićem, Milivojević je istakao da je predlog rezolucije bio pre svega politički čin, iako je svestan da će Srpska napredna stranka (SNS) i njena većina u Parlamentu to odbaciti.
Milivojević je objasnio da su datumi značajni, jer ih ne biraju oni koji su ih koristili u prošlosti, već oni koji su počinili zločine. On je podsetio na događaje iz Srebrenice, ističući da je dužnost svakog pojedinca da se suoči sa tim zločinima. Njegova izjava naglašava moralnu odgovornost, čak i kada se suočavamo sa teškim istorijskim momentima.
U nastavku razgovora, Milivojević je podržao akcije Pokreta slobodnih građana, naglašavajući da ne vidi ništa sporno u ideji da se Srbi proglase genocidnima. On smatra da bi to moglo da pomogne u stvaranju prostora za nove generacije koje ne bi bile opterećene „hipotekama prošlosti“. Prema njemu, važno je da mladi ljudi, kao što su studenti, budu pokretačka snaga društva.
„Ti ljudi neće biti opterećeni onim hipotekama prošlosti i neće razmišljati da li će neku rezoluciju koja osuđuje ono što se dešavalo donositi na 30. ili 50. godišnjicu tog događaja,“ rekao je Milivojević. Umesto toga, mladi će se fokusirati na to da promene način razmišljanja i delovanja u društvu. On je naglasio da je važno podržati one koji se bore za svoju slobodu i pravdu, jer su oni „ta zdrava snaga“ koja je potrebna Srbiji.
Milivojević je takođe pomenuo da je važno imati drugačiji pristup i vrednosti koje će omogućiti Srbiji da napravi civilizacijski iskorak. Ovaj stav dolazi u trenutku kada se društvo suočava sa mnogim izazovima, uključujući i političku polarizaciju i tenzije oko prošlih događaja.
Ovaj razgovor je izazvao različite reakcije u javnosti, a mnogi se pitaju da li je takva retorika korisna ili štetna za društvo. Kritičari smatraju da bi ovakvi stavovi mogli da dovedu do dodatne polarizacije i sukoba unutar društva, dok drugi smatraju da je važno otvoriti diskusiju o prošlosti i suočiti se sa njom.
Milivojevićev pristup i podrška blokaderima su izazvali i osude i pohvale, što ukazuje na to koliko je tema prošlosti i identiteta osetljiva u savremenoj Srbiji. U svakom slučaju, jasno je da će pitanja identiteta, prošlosti i budućnosti nastaviti da budu centralna tema u političkim diskusijama.
Zaključak koji se može izvući iz ovog razgovora jeste da su stavovi o prošlosti i nacionalnom identitetu složeni i raznoliki. Dok neki smatraju da je važno suočiti se sa istorijskim zločinima, drugi se plaše posledica takvih priznanja. U ovom kontekstu, Milivojević je postavio pitanje kako se mlade generacije mogu osloboditi tereta prošlosti i kako mogu da doprinesu izgradnji boljeg društva.
Ovaj razgovor o rezoluciji i njenom značenju ukazuje na to koliko je važno postaviti prava pitanja i otvoriti dijalog o teškim temama koje se tiču svih nas. U svetu koji se brzo menja, razumevanje prošlosti može biti ključno za izgradnju budućnosti.
