Sveti apostoli Irodion, Agav, Ruf, Asinkrit, Flegont i Ermija, čiji se dan obeležava 21. aprila, predstavljaju značajnu grupu ranih hrišćanskih misionara, poznatih kao Sedamdesetorica. Ovi svetitelji su se istakli svojim radom i doprinosom širenju hrišćanske vere, a njihovo ime se često spominje u poslanicama apostola Pavla.
Irodion, koji je bio Pavlov rođak, spominje se u njegovoj poslanici Rimljanima. Kao episkop Neopatrski, Irodion je pretrpeo mnoge muke od Jevreja, a njegovo stradanje je opisano u žitijama. Prema tim zapisima, bio je brutalno mučen, ali je uprkos svemu nastavio da služi apostolima. Njegova hrabrost i posvećenost su ga dovele do mučeničke smrti u Rimu, gde je pomagao apostolu Petru, a poginuo je istog dana kada je Petar raspet.
Sveti Agav, poznat po svom proročkom duhu, takođe se pominje u apostolskim delima. On je prorekao veliku glad koja će zadesiti svet za vreme vladavine cara Klaudija, kao i sudbinu apostola Pavla u Jerusalimu. Njegova proročanstva svedoče o njegovoj dubokoj povezanosti sa Duhom Svetim i njegovoj sposobnosti da razume Božije planove.
Sveti Ruf je bio episkop u Tivi Jeladskoj, a spominje ga apostol Pavle kada se obraća Rimljanima, pozdravljajući ga kao izabranog u Gospodu. Ruf je takođe imao važnu ulogu u širenju hrišćanske vere, a njegovo ime se vezuje i za episkopat u Irkaniji Azijskoj.
Sveti Flegont je bio episkop u gradu Maratonu u Trakiji. Njegovo ime se pominje uz druge apostole, ističući njegovu ulogu u širenju hrišćanstva u tom regionu. Kao i ostali apostoli, Flegont je bio predan svom pozivu i trudio se da širi Jevanđelje.
Ermija, još jedan od apostola, bio je episkop u Dalmaciji. Njegov rad i doprinos u uspostavljanju hrišćanske zajednice u tom delu sveta takođe su značajni. Svi ovi sveti apostoli su, kao pčele, „raznošili med Jevanđelja po raznim krajevima“, suočavajući se sa mnogim teškoćama i progonstvima zbog svoje vere.
Svi ovi svetitelji zajedno su prešli u „večno carstvo Hrista ljubljenoga“, ostavljajući iza sebe bogato nasleđe koje se i danas slavi u pravoslavnoj crkvi. Njihov život i stradanje služe kao inspiracija vernicima da ostanu postojani u svojoj veri, čak i u teškim vremenima.
Svaka godina donosi novi povod za sećanje na ove svetitelje, a njihovo ime se uvek izgovara s poštovanjem i divljenjem. Njihova mučenička smrt nije bila uzaludna, jer su kroz stradanje i veru inspirisali mnoge generacije da slede Hrista i šire njegovu poruku ljubavi i spasenja.
U crkvenom liturgijskom kalendaru, ovaj dan je prilika da se svi vernici okupe u molitvi i sećanju na ove velike apostole. Njihovo delovanje i posvećenost Bogu su primer svima koji žele da žive po hrišćanskim vrednostima. U ovom svetom danu, vernici mole svete apostole da se zauzmu za njih pred Bogom, tražeći oproštaj grehova i duhovno prosvetljenje.
Kao deo crkvenih obreda, često se izvode tropar i druge molitve posvećene ovim svetiteljima, izražavajući zahvalnost za njihov život i rad. Njihova posvećenost i hrabrost su i dalje važni za hrišćansku zajednicu, podstičući vernike da se bore za svoju veru i da šire ljubav i mir u svetu.
