Sveta gora, kao deo seizmički aktivnog područja severnog Egeja, suočava se sa čestim zemljotresima koji postaju sve jači s vremenom. U februaru 2025. godine, zemljotres jačine 4,6 stepeni Rihterove skale pogodio je ovu monašku republiku, uzrokujući vidljiva oštećenja na više manastira. Novi potres, zabeležen 7. juna, bio je jači, sa magnitudom od 5,3 stepena, dok je epicentar bio 9–10 kilometara severozapadno od Kareje. Ova situacija dodatno je uznemirila monašku zajednicu, produbivši strahove da nadležni ne reaguju sa potrebnom ozbiljnošću.
Iako ministar za klimatsku krizu i civilnu zaštitu Republike Grčke, Janis Kefalogijanis, ističe da je „bezbednost monaha i poklonika apsolutni prioritet“, mnogi monasi sa Svete gore izražavaju zabrinutost, ukazujući na to da je država „potpuno zanemarila“ posledice zemljotresa iz februara. Prema izveštaju portala „Vima Orthodoxias“, monasi iz više manastira svedoče o ozbiljnim oštećenjima nakon zemljotresa, ali konkretna pomoć nije stigla — niti u vidu inženjera, niti tehničkih timova za procenu sigurnosti i sanaciju.
U manastirima Dohejariju i Simonopetri, dimnjaci su se srušili, a veliki polijeleji su pali. U manastiru Vatopedu, osim odrona kamenja, zabeležene su ozbiljne pukotine unutar kompleksa. Monasi su u strahu napustili svoje kelije i okupili se u manastirskom dvorištu, moleći se u tišini. Zabrinutost se povećala nakon što je jedan poklonik zadobio povredu ramena u manastiru Pantokratoru usled panike, što je ukazalo na nedostatak osnovnog plana evakuacije i sistema zaštite za posetioce u slučaju prirodnih nepogoda.
S obzirom na sve veće brige, civilna zaštita je preventivno poslala vozilo Druge jedinice EMAK-a i pripadnike jedinice EMODE u Kareju. Ipak, prema svedočenjima koja prenosi Vima Orthodoxias, ova intervencija je ocenjena kao neadekvatna, posebno za udaljene manastire do kojih se teško dolazi. U međuvremenu, Stalna naučna komisija za procenu seizmičkog rizika (OASP) održala je sastanak o seizmičkoj aktivnosti na Svetoj gori. Monasi ističu da „sastanci postoje, ali konkretne mere izostaju“. Čekanje na dolazak zvanične ekipe inženjera radi procene štete je i dalje u toku, dok su svetinje ostavljene na milost i nemilost.
Zemljotres koji je pogodio Svetu goru deo je šire seizmičke serije koja uznemirava područje Halkidikija i severnog Egeja, a strah od snažnijeg potresa ostaje realan i opravdan. Ipak, ono što najviše boli monahe jeste osećaj da se na ovaj sveti prostor ne gleda kao na dragoceni stub duhovnosti i kulturne baštine, već kao na sporednu tačku na mapi. Jedan od monaha iz manastira Karakalu primećuje: „Da je Sveta gora neka hotelska investicija ili luksuzno letovalište, država bi reagovala sa više revnosti“.
Dok Svetogorska zajednica s nadom očekuje nove odluke OASP-a, njen glas postaje sve jasniji: traže se dela, a ne prazne reči. Sveta gora nije samo geografski pojam niti samo duhovno središte; ona je živi spomenik vere, molitve i podviga, koji zahteva istinsku, a ne deklarativnu zaštitu.
U dramatičnom otvorenom pismu, svetogorski monasi upozoravaju da se pod maskom svetovne uprave pokušava razoriti duhovna autonomija ove monaške republike. Ovaj apel dolazi u vreme kada se suočavaju sa svakodnevnim izazovima, a premijer Grčke je razgovarao sa predstavnicima Svetogorskog bratstva o budućoj saradnji i najavio svoju prvu zvaničnu posetu Atosu, događaj koji može imati duboke duhovne i geopolitičke posledice.
U svetlu ovih događaja, monasi pozivaju na hitnu akciju i konkretne mere, naglašavajući da je duhovna tišina koju su do sada gajili postala glas vapaja za pomoć i zaštitu. Sveta gora, kao simbol vere i duhovnosti, zaslužuje ne samo reči, već i konkretne akcije koje će obezbediti njenu budućnost i sigurnost.
