Dvanaestogodišnji dečak iz Vranja je doživeo tešku povredu kada je 9. jula 2025. godine, vozeći trotinet, podleteo pod kamion. Incident se desio na raskrsnici u ulicama Kosovske, Blagoja Parovića i Ratka Pavlovića, kada se dečak nije zaustavio na znaku „stop“. On je hitno prebačen u Univerzitetski klinički centar (UKC) u Nišu, gde su mu lekari amputirali nogu zbog ozbiljnosti povreda.
Prema saopštenju iz UKC Niš, dečakovo stanje je trenutno stabilno, iako i dalje teško. Nakon što je bio u indukovanoj komi, 11. jula je skinut sa respiratora i sada je svestan i komunikativan. Lekari nastavljaju da prate njegovo stanje zbog mogućih komplikacija. Dr Živojin Spasić, rukovodilac Klinike za dečju hirurgiju, dečju ortopediju i traumatologiju, naglasio je da nije često viđao tako teške povrede kod dece.
Svedoci nesreće su opisali događaj kao jeziv. Kamion je išao polako kada je dečak izleteo iz bočne ulice, bez da je pogledao levo ili desno. Hitna pomoć je brzo stigla na mesto nesreće, a vozač kamiona je pokušao da pomogne. Udesa je izazvao nepažljivost dečaka, koji nije poštovao saobraćajna pravila.
Ovaj incident nije izolovan, već predstavlja deo šireg problema sa povredama kod dece koja koriste dvotočkaša. Dr Spasić je istakao da su u poslednje vreme u njegovu kliniku dolazila deca sa teškim povredama izazvanim saobraćajnim incidentima, posebno na dvotočkašima. Neki od pacijenata su imali povrede gornjih i donjih ekstremiteta, otvorene prelome, kao i povrede glave i unutrašnjih organa.
U Srbiji, saobraćajne nezgode sa dvotočkašima predstavljaju značajan problem, a često su uzrokovane nedostatkom pažnje i nepoštovanjem saobraćajnih pravila. Dr Spasić je naglasio da je važno obrazovati decu o bezbednosti u saobraćaju i pravilnom korišćenju vozila poput trotineti i bicikala. Saobraćajni znaci kao što je „stop“ su tu da zaštite sve učesnike u saobraćaju, a njihovo ignorisanje može imati tragične posledice.
U ovom slučaju, dečak je preživeo strašne povrede, ali je njegov oporavak još uvek neizvestan. Lekari na UKC Niš su u stalnom kontaktu sa porodicom i pružaju im sve potrebne informacije o njegovom zdravstvenom stanju. S obzirom na težinu povreda, postoji rizik od komplikacija koje mogu nastati tokom oporavka, zbog čega je monitoring ključan.
Ova situacija takođe ukazuje na potrebu za jačim merama bezbednosti na putevima, posebno u urbanim sredinama gde se često dešavaju saobraćajne nezgode. Uvođenje edukativnih programa za decu i roditelje o bezbednom ponašanju u saobraćaju može doprineti smanjenju broja ovakvih incidenata.
Na kraju, važno je naglasiti da su ovakve povrede, kao što je amputacija noge, ne samo fizički nego i emocionalno traumatične za decu i njihove porodice. Potrebna je podrška i rehabilitacija kako bi se pomoglo deci da se prilagode na nove okolnosti i nastave sa svojim životima. Saobraćajna sigurnost je odgovornost svih nas, a svaka nesreća je podstrek za promenu i unapređenje sistema.
