Evropska unija namerava da predloži zemljama G7 smanjenje cenovnog limita za rusku naftu koja se isporučuje morskim putem, prenosi agencija Rojters pozivajući se na zvaničnike iz Brisela. Ova inicijativa je deo šireg plana EU da dodatno pritisne Rusiju zbog njene vojne akcije u Ukrajini i da osnaži sankcije koje su uvedene kao odgovor na te akcije.
Prema navodima izvora, Evropska unija će ove nedelje predložiti ministrima finansija zemalja G7 da novi limit bude postavljen na 50 dolara po barelu. Ova promena predstavlja reviziju postojećeg ograničenja od 60 dolara po barelu, koje je stupilo na snagu 5. decembra 2022. godine. Tada su Zapadne zemlje, uključujući EU i G7, odlučile da preuzmu konkretne mere kako bi se smanjila sposobnost Rusije da finansira rat u Ukrajini.
Od tog datuma, EU je obustavila uvoz ruske nafte transportovane morem, a zajedno sa zemljama G7 i Australijom uvela je ograničenje cene. Ova ograničenja su postavila jasne granice po kojima je zabranjena isporuka i osiguranje ruske nafte po ceni većoj od 60 dolara po barelu. Pored toga, slične mere su uvedene i za ruske derivate od februara 2023. godine, što pokazuje odlučnost Zapada da suzbije rusku ekonomsku moć.
Očekuje se da će predlog o smanjenju cenovnog limita biti razmatran na predstojećem sastanku ministara finansija G7 u Kanadi. Ovaj sastanak je ključan jer će se na njemu raspravljati o daljim koracima u okviru sankcija protiv Rusije. Članice G7, koje uključuju SAD, Kanadu, Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku, Italiju i Japan, imaju za cilj da usklade svoje politike kako bi se osiguralo da sankcije budu što efikasnije.
Kao odgovor na ove mere, predsednik Rusije Vladimir Putin doneo je ukaz kojim se zabranjuje izvoz nafte i naftnih derivata ukoliko ugovori direktno ili indirektno sadrže klauzule o maksimalnoj ceni. Ova odluka ukazuje na to da Rusija pokušava da zaštiti svoje interese i da odgovori na pritiske koje doživljava zbog sankcija.
Ipak, uprkos sankcijama, Rusija je uspela da održi značajan deo svojih izvoznih prihoda, preusmeravajući izvoz nafte ka zemljama kao što su Indija i Kina. Ove zemlje su postale ključni partneri za Rusiju, što je omogućilo Moskvi da delimično kompenzuje gubitke koje su pretrpeli zbog smanjenja izvoza ka Zapadu. Ovo preusmeravanje može da predstavlja izazov za zapadne zemlje, jer pokazuje da Rusija može da pronađe alternativne tržišne puteve.
Osim toga, s obzirom na globalne trendove u potražnji za energijom i cene nafte, postoji zabrinutost da bi smanjenje cenovnog limita moglo imati uticaj na globalna tržišta. Ukoliko se limit postavi na 50 dolara po barelu, to bi moglo dovesti do povećanja pritiska na cene nafte u celini, što bi moglo negativno uticati na ekonomije zemalja koje zavise od uvoza energenata.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da će implementacija ovih mera zavisiti od spremnosti zemalja članica G7 da se usklade i zajednički deluju. S obzirom na razlike u interesima i zavisnost od ruskih energenata, može doći do izazova u postizanju jedinstvenog stava.
U zaključku, predlog Evropske unije o smanjenju cenovnog limita za rusku naftu predstavlja još jedan korak u okviru šire strategije zapadnih zemalja da odgovore na rusku agresiju u Ukrajini. Ova inicijativa može imati značajan uticaj na globalna tržišta energenata i odnose između Rusije i njenih trgovinskih partnera. Dok se pripremaju za sastanak G7, članice će morati da razmotre sve moguće posledice i strategije za dalju saradnju u okviru sankcija protiv Rusije.
