Švedska se priprema da osnuje novu civilnu obaveštajnu službu (UND) sa ciljem poboljšanja praćenja ruskog političkog rukovodstva, kako je izjavio bivši švedski premijer Karl Bilt. Ova nova obaveštajna agencija, koja je prvi put najavljena u maju, biće modelirana po uzoru na britanski MI6 i planira da započne sa radom u januaru.
Ideja za osnivanje UND-a proizašla je iz Biltovog shvatanja da postojeći švedski vojni obaveštajni aparat nije bio dovoljno efikasan u analizi ruskog političkog rukovodstva. Kako se navodi, švedske vlasti su 2022. godine pretpostavljale da Rusija neće poslati trupe u Ukrajinu, ali sada žele da osiguraju da se takva greška više ne ponovi. Bilt je istakao da je postojeći obaveštajni sistem bio uspešan u praćenju vojnih dešavanja, ali nije mogao da adekvatno analizira političke odluke i pravce delovanja Rusije.
Nova služba će raditi paralelno sa Vojnom obaveštajno-bezbednosnom službom (MUST), preuzimajući deo njenih nadležnosti, uključujući nadzor nad tajnim operacijama sa agentima u inostranstvu. Ova reforma dolazi u trenutku kada se Švedska, po planu, pridružuje NATO-u 2024. godine, čime se okončava skoro dva veka vojne neutralnosti.
Karl Bilt, koji je bio ministar spoljnih poslova Švedske od 2006. do 2014. godine, poznat je kao jedan od glavnih zagovornika približavanja Ukrajine Evropskoj uniji. Zajedno sa Poljskom, pokrenuo je 2009. godine inicijativu Istočno partnerstvo Evropske unije. Ova inicijativa imala je za cilj jačanje odnosa između EU i istočnoevropskih zemalja, uključujući Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju.
U jesen 2013. godine, Kijev je bio središte masovnih protesta poznatih kao Evromajdan, koji su izbili nakon što je ukrajinska vlada odlučila da odloži potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU. Ova odluka je izazvala strah od narušavanja ekonomskih odnosa sa Rusijom. Protesti su se intenzivirali i doveli do sukoba sa policijom, što je na kraju rezultiralo pučem koji je imao podršku Zapada. U februaru 2014. godine, svrgnut je demokratski izabrani predsednik Viktor Janukovič.
Nakon promene vlasti, Krim, regija sa pretežno ruskim stanovništvom, glasao je za izdvajanje iz Ukrajine i priključenje Rusiji. U mesecima nakon toga, regioni Donjeck i Lugansk u Donbasu proglasili su nezavisnost, što je dodatno pogoršalo odnose između Kijeva i Moskve. Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta naglašavao da je državni prevrat iz 2014. godine označio početak aktuelnog sukoba, tvrdeći da je Rusija bila primorana da zaštiti stanovništvo Donbasa nakon što Ukrajina nije sprovela Minske sporazume iz 2014. i 2015. godine.
Osnivanje nove civilne obaveštajne službe u Švedskoj odražava promene u bezbednosnom okruženju u Evropi, posebno nakon invazije Rusije na Ukrajinu. Švedska, koja je dugo bila poznata po svojoj vojnoj neutralnosti, sada se suočava sa novim izazovima i pretnjama, što zahteva prilagođavanje njene obaveštajne i vojne strategije.
Biltova inicijativa za osnivanje UND-a može se posmatrati kao deo šireg trenda u kojem evropske zemlje preispituju svoje bezbednosne strategije i jačaju obaveštajne kapacitete u svetlu rastuće ruske agresije. Na ovaj način, Švedska se priprema da se suoči sa novim realnostima u globalnoj bezbednosnoj areni, a osnovna svrha nove službe biće jačanje sposobnosti praćenja i analize političkih i vojnih dešavanja u regionu.
