Stanimir Brajković, zatvorenik koji je preminuo u zatvoru 4. februara 2024. godine, bio je predmet suđenja zatvorskim čuvarima i medicinskom osoblju zbog sumnje na nesavestan rad koji je doveo do njegove smrti. Tokom suđenja, upravnik zatvora Vladimir Bukvić izneo je detalje o Brajkovićevom zdravstvenom stanju i okolnostima njegove smrti. Doktorka Vesna, koja je pregledala Brajkovića prilikom njegovog dolaska u zatvor, potvrdila je da je imao prethodne zdravstvene probleme, uključujući moždani udar, i da se otežano kretao.
Upravnik Bukvić je svedočio da su trojica zatvorenika, koji su kasnije osuđeni za teško ubistvo, zlostavljali Brajkovića, što je dovelo do njegovog smrtnog ishoda. Bukvić je istakao da je zlostavljanje zatvorenika u zatvoru česta pojava i da je teško uočiti takve događaje. On je naglasio da su zatvorenici često primorani da ćute o nasilju, što otežava identifikaciju problema unutar zatvorskog sistema.
Tokom suđenja, Bukvić je negirao da je imao kontakt sa Brajkovićevim sinom nakon očeve smrti i rekao je da je nadležni za tretman zatvorenika obično taj koji se sastaje sa porodicama. U vezi sa pitanjem zašto su prekršajno osuđeni zatvorenici bili smešteni u zatvorenom delu, Bukvić je objasnio da je za vreme njegovog mandata na mestu upravnika, kretanje zatvorenika bilo nekontrolisano, što je predstavljalo ozbiljan problem za bezbednost.
Bivši upravnik je dodao da nije imao informacije o događajima u sobi gde je bio Brajković, ali je istakao da su zlostavljanje i nasilje u zatvoru česti. On je naveo da su zatvorenici često skloni nasilju i da su zlostavljanja teško sprečiva. Bukvić je takođe govorio o tome kako su lekari i medicinsko osoblje u zatvoru, prema njegovim saznanjima, radili svoj posao odgovorno, ali su se suočavali sa problemima zbog neefikasnosti i lenjosti nekih čuvara.
Uprkos tome, Bukvić je izjavio da je s vremena na vreme sprovodio nadzor nad zaposlenima i da je često zatekao nepravilnosti u radu. On je istakao da su zatvorenici u zatvoru imali televizore i druge pogodnosti dok ih nisu uništili, a da su im zatim obezbeđeni tranzistori.
Na pitanje o tome kako se može otkriti nasilje unutar zatvora, Bukvić je rekao da su zatvorenici često ti koji trpe nasilje, ali se ne usuđuju da govore o tome zbog straha od odmazde. On je dodao da je teško uočiti šta se dešava unutar soba, posebno kada zatvorenici čuju da dolaze čuvari ili nadzornici, pa se ponašaju kao da se ništa ne dešava.
Upravnik je rekao da su u zatvoru česte situacije kada zatvorenici lažno prijavljuju bolesti ili povrede kako bi privukli pažnju, što dodatno otežava rad medicinskom osoblju. Bukvić je naglasio važnost komunikacije i saradnje među zaposlenima u zatvoru kako bi se osiguralo da se svi incidenti pravilno beleže i da se preduzmu odgovarajuće mere.
Svedočio je i o pritiscima koji su vršeni na zaposlene nakon smrti Brajkovića, rekavši da je dobio informacije da su neki od njih pokušali da promene svoja svedočenja. Bukvić je naglasio da je važno da se svi zaposleni ponašaju odgovorno i da se pridržavaju procedura, jer svaka greška može da ima ozbiljne posledice po zatvorenike i osoblje.
Na kraju, upravnik je rekao da je važno da zatvorenici budu smešteni u odgovarajuće sobe prema svom zdravstvenom stanju i da je potrebno više pažnje posvetiti njihovim potrebama kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. On je ukazao na to da su zatvorenici problematični i da je važno imati jasan sistem kontrole kako bi se obezbedila sigurnost svih u zatvoru.
