Vlasti Severne Koreje sve više se koriste smrtnom kaznom, čak i za osobe koje su uhvaćene u gledanju ili deljenju stranih filmova i serija. Ove tvrdnje dolaze iz izveštaja Ujedinjenih nacija, koji ističe da je režim Kim Džong Una pojačao represiju nad građanima, dodatno ograničavajući njihove osnovne slobode. Prema izveštaju Kancelarije UN za ljudska prava, severnokorejske vlasti su tokom poslednje decenije intenzivirale kontrolu nad svim aspektima života svojih građana.
U zaključku izveštaja se navodi da nijedna druga grupa ljudi danas nije podložna tolikim restrikcijama. Tehnološki napredak omogućio je vlastima da efikasnije nadziru građane, a ako se ovakva situacija nastavi, narod Severne Koreje će nastaviti da trpi sve veću patnju i brutalnu represiju. Folker Tirk, visoki komesar UN za ljudska prava, upozorava da se smrtna kazna koristi sve češće, s najmanje šest novih zakona usvojenih od 2015. godine koji dopuštaju njeno izricanje.
Jedan od zločina koji se sada kažnjava smrću je gledanje i deljenje stranih sadržaja, što je deo šireg napora režima da ograniči pristup informacijama. Od 2020. godine, egzekucije zbog distribucije stranih sadržaja postale su učestale, često se sprovodeći javnim streljanjem kako bi se zastrašili građani. Na primer, Kang Gjuri, koja je pobegla iz Severne Koreje 2023. godine, izjavila je da su njeni prijatelji pogubljeni zbog posedovanja sadržaja iz Južne Koreje. U njenom iskazu navodi se da su suđenja za ovakve prekršaje slična suđenjima dilerima droge, što dodatno ukazuje na težinu situacije.
Očekivanja ljudi u Severnoj Koreji bila su ranije znatno drugačija. Kada je Kim Džong Un došao na vlast 2011. godine, mnogi su verovali da će se stvari promeniti nabolje. Obećavao je poboljšanje ekonomskih uslova i veću dostupnost hrane. Međutim, od 2019. godine, kada su prekinuti diplomatski kontakti sa Zapadom, životni uslovi su se samo pogoršali. Gotovo svi ispitanici iz izveštaja izjavili su da nemaju dovoljno hrane, a tri obroka dnevno postali su luksuz. Tokom pandemije COVID-19, mnogi su se suočili sa ozbiljnim nestašicama hrane, dok su vlasti gušile neformalne pijace koje su porodicama omogućavale zaradu.
Pobeći iz zemlje postalo je gotovo nemoguće zbog pooštrenih kontrola na granici sa Kinom, gde su vojnici dobili naređenje da pucaju na one koji pokušaju da pređu. Mnoge priče izbeglih govore o gubitku nade koju su imali na početku Kimove vladavine. Izveštaji ukazuju na to da je vlada uspostavila skoro potpunu kontrolu nad ljudima, uskraćujući im pravo da samostalno odlučuju o ekonomskim, društvenim ili političkim pitanjima.
Izveštaj takođe otkriva da vlast sve više koristi prinudni rad, regrutujući ljude iz siromašnih porodica u takozvane „šok brigade“ za teške fizičke poslove, kao što su radovi na gradilištima i u rudnicima. Ovi poslovi su izuzetno opasni, a smrtni slučajevi su česti. Umesto da poboljša uslove rada, vlast koristi smrt kao propagandu, predstavljajući radnike kao žrtve za Kim Džong Una.
Ova saznanja dolaze deceniju nakon velikog izveštaja UN iz 2014. godine, kada je prvi put ustanovljeno da severnokorejska vlada vrši zločine protiv čovečnosti. Neki od najtežih kršenja ljudskih prava dokumentovana su u političkim logorima, gde ljudi mogu biti zatvoreni do kraja života. Novi izveštaj iz 2025. godine pokazuje da su najmanje četiri takva logora i dalje aktivna, dok su zatvorenici u „običnim“ zatvorima izloženi mučenju i zlostavljanju.
Izbegli Severnokorejci svedoče da su zatvorenici umirali zbog nehumanih uslova i neuhranjenosti, dok UN navodi da je došlo do blagog smanjenja nasilja u tim zatvorima. Iako UN poziva na prosleđivanje ovih informacija Međunarodnom krivičnom sudu, potrebna je odluka Saveta bezbednosti UN. Kina i Rusija, kao stalne članice, više puta su blokirale pokušaje uvođenja novih sankcija protiv Severne Koreje.
Na kraju, Kim Džong Un se nedavno pojavio u Pekingu sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom i ruskim liderom Vladimirom Putinom, šaljući poruku podrške severnokorejskom nuklearnom programu i unutrašnjoj politici. UN poziva severnokorejske vlasti da ukinu političke logore, obustave smrtnu kaznu i omoguće građanima da se upoznaju sa ljudskim pravima, naglašavajući želju za promenama, posebno među mladima u Severnoj Koreji.
