Dok se nebo iznad manastira Mileševe presijava blagodaću Duhova, jedan od najsvetlijih i najznačajnijih događaja u savremenoj crkvenoj istoriji postao je stvarnost – sveta ruka Svetog Save svečano je dočekana i vraćena u svoj drevni duhovni dom, mileševsku svetinju. Ovaj povratak nije samo fizičko vraćanje moštiju, već duboko duhovno proživljavanje i osveženje vere, nade i jedinstva koje nam je veliki osnivač Srpske pravoslavne crkve ostavio u amanet.
Nakon što je božanstvena relikvija boravila u hramu Svetog Save na Vračaru u Beogradu, od samog Spasovdana do praznika Duhova, krenula je povratkom ka manastiru Mileševi, gde je vekovima počivala i gde njen blagoslov iznova i iznova isceljuje i osnažuje srpski narod. Na kapiji manastira, u svetlosti zore i pod blagoslovom nebeskim, mitropolit mileševski Atanasije dočekao je ruku Svetog Save sa monaštvom i sveštenstvom, u molitvenom zajedništvu koje je ispunilo prostor tihim i uzvišenim šapatom duše.
Mitropolit mileševski Atanasije, koji s ljubavlju i velikom odgovornošću nosi pastirski štap ove svete eparhije, blagoslovio je sabrane i svečano prenio mošti Svetog Save u saborni hram Vaznesenja Hristovog, vraćajući ih na mesto gde je svetitelj nekada počivao. Njegove reči nisu bile samo protokol, već duboka pastirska pouka, iz koje je odzvanjala istina večne Crkve i životvorna nada.
U ovoj molitvenoj radosti, prisutni su osetili da je prisustvo moštiju Svetog Save više od sveta znamen – to je obećanje Božje prisutnosti među nama, zagrljaj koji leči, vodi i uči. U zajedničkoj molitvi, uz miris tamjana i treperenje sveća, sabrani narod prilazio je da celiva mošti Svetog Save, sa molitvama za sav srpski rod i sve hrišćane, čineći vidljivom nevidljivu nit duhovne povezanosti koja traje vekovima.
Ovaj svečani događaj, vraćanje ruke Svetog Save u Mileševu, nije samo liturgijska svečanost – to je duhovni obnoviteljski dah koji poziva svakog hrišćanina da se ponovo oslobodi tereta svakodnevnice i da, pod okriljem svetiteljeve ruke, hrabro i odlučno korača putem vere, ljubavi i spasenja.
Mitropolit Atanasije se osvrnuo na važnost ovog trenutka, naglašavajući da se Crkva obnavlja i da je povratak ruke Svetog Save simbol povratka duhovnih vrednosti i jedinstva među vernicima. „Evo spolja se obnavlja, vidimo, tako što naši pokrovitelji nam se vraćaju i čvršće utvrđuju vezu sa nama“, rekao je mitropolit, podsećajući prisutne na značaj Svetog Save za srpski narod i celu Crkvu Hristovu.
Na kraju, mitropolit je pozvao sve prisutne da se mole Svetitelju kako bi dobili mudrost da razumeju Božanski promisao i da se uklapaju u njega svojim životom i načinom razmišljanja. Naglasio je da je važno da se svi preporučimo pod zagrljaj svete ruke Svetog Save, kao i da svako od nas bude nosilac njegove svetlosti i da živi u njegovoj mudrosti.
Ovaj događaj je privukao mnoge vernike iz raznih krajeva Srbije, koji su se okupili u manastiru Mileševa da bi zajedno proslavili ovaj značajan trenutak. U dugačkom redu, strpljivo i sa molitvom na usnama, žitelji prestonice, ali i bogoljubive duše iz svih srpskih krajeva, prisustvovali su ovom duhovnom okupljanju koje je postalo simbol nade i vere.
Moleći se za oproštaj svojih grehova i ispravljenje života, prisutni vernici su osetili snagu zajedništva i duhovnosti koja ih povezuje sa Svetim Savom. Ovaj događaj nije samo povratak relikvije, već i podsticaj svima da se vrate svojim korenima, vrednostima i tradicijama, te da nastave da koračaju putem vere i ljubavi, ujedinjeni pod okriljem svetiteljske ruke.
Neka nas blagoslov sveta ruke Svetog Save prati, podsećajući nas da smo svi pozvani da budemo nosioci njegove svetlosti, da živimo u njegovoj mudrosti i uvek sa njim koračamo – ka Bogu, jedinstvu i večnom životu.
