Prema procenama psihologa, najveći faktor koji doprinosi zadovoljstvu životom osoba sa invaliditetom je samostalnost. Ova samostalnost se ogleda u sposobnosti da osobe obavljaju svakodnevne poslove bez potrebe za asistencijom. Psiholozi ističu da, nakon što prežive traumu i steknu određeni stepen invaliditeta, osobe i njihova okolina treba da se što pre prilagode novim okolnostima i nauče da funkcionišu u „novom normalnom“.
Jedan od ključnih aspekata koji doprinosi samopouzdanju i samopoštovanju, kako kod osoba sa invaliditetom, tako i kod drugih, jeste finansijska nezavisnost. Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) sprovodi razne programe koji osobama sa invaliditetom omogućavaju lakše zapošljavanje. Svake godine, NSZ raspisuje javne pozive za realizaciju programa i mera aktivne politike zapošljavanja, a situacija izazvana pandemijom nije omela te aktivnosti. Neda Milanović, direktorka Sektora za podršku zapošljavanju, naglašava da su pronašli načine da omoguće poslodavcima da učestvuju u različitim programima, čak i u vreme krize.
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom se realizuje kroz uključivanje u razne programe koji su namenjeni nezaposlenima, ali i specifične mere za osobe sa invaliditetom. Tretman ovih osoba je prioritetan, a postoje i konkretni programi definisani Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Ovi programi nude podršku poslodavcima koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom, uključujući subvencije za zapošljavanje osoba bez radnog iskustva, kao i podršku pri prilagođavanju radnog mesta.
Neki od ključnih programa obuhvataju refundaciju troškova prilagođavanja radnog mesta, subvenciju zarade za zaposlene bez radnog iskustva, kao i programe javnih radova i stručne prakse. Milanović ističe da poslednjih godina raste interesovanje poslodavaca za korišćenje ovih mera, što pokazuje da su prepoznali značaj i doprinos koji osobe sa invaliditetom mogu imati na poslovanje.
Ove mere ne samo da pomažu osobama sa invaliditetom da se zaposle, već i poslodavcima omogućavaju da shvate vrednost raznolikosti u svojim timovima. Poslodavci su sve više svesni koliko zaposleni sa invaliditetom mogu doprineti firmama, čak i uz finansijsku podršku NSZ. Milanović naglašava da je interesovanje poslodavaca za korišćenje ovih mera u porastu svake godine, što ukazuje na pozitivan trend u društvenoj svesti o zapošljavanju osoba sa invaliditetom.
U okviru dodatnih inicijativa, program „Moja prva plata“ se ističe kao šansa za mlade, uključujući i osobe sa invaliditetom. Ovaj program pruža priliku za zapošljavanje i sticanje radnog iskustva, što može biti od vitalnog značaja za mlade ljude koji ulaze na tržište rada. Takođe, postoji sve veće interesovanje kompanija za prijavljivanje na ovaj program, a do sada se prijavilo 108 kompanija, što ukazuje na značaj koji se pridaje zapošljavanju mladih.
Pored toga, država se trudi da stvori dobre uslove za rad i da obezbedi podršku za zapošljavanje, što uključuje i pregovore sa sindikatima o poboljšanju uslova rada. U ovom trenutku, potrebna je i veća saradnja između različitih sektora kako bi se stvorili uslovi za zapošljavanje svih građana, uključujući i osobe sa invaliditetom koje su često u nepovoljnom položaju na tržištu rada.
U zaključku, samostalnost i finansijska nezavisnost su ključni faktori za poboljšanje kvaliteta života osoba sa invaliditetom. S obzirom na sve veće interesovanje poslodavaca i rad na različitim programima zapošljavanja, postoji nada da će se situacija za osobe sa invaliditetom u Srbiji poboljšati, omogućavajući im da postanu aktivni i samostalni članovi društva.
