Kancelarija EU zadužena za statistiku objavila je podatke o samozaposlenim penzionerima u zemljama Evropske unije, ukazujući na značajne razlike u procentima ovih radnika u različitim državama članicama. Prema izveštaju, Švedska prednjači sa neverovatnih 98,4% samozaposlenih penzionera koji su nastavili da rade ili se ponovo uključili na tržište rada. Istraživanje ukazuje da su Finska i Irska takođe iznad proseka, sa 88% i 87,7% samozaposlenih penzionera, redom.
S druge strane, udeo samozaposlenih penzionera u zemljama poput Španije, Grčke i Slovenije je značajno niži. Španija se nalazi na dnu liste sa 18,2% penzionera koji su se vratili na radno mesto, dok Grčka i Slovenija beleže 20,3% i 40,4% ovih radnika. Ovi podaci ukazuju na to da postoje velike razlike u pristupu radu nakon penzionisanja, što može biti rezultat različitih ekonomskih i socijalnih politika u ovim zemljama.
Zanimljivo je da više od polovine zaposlenih penzionera u EU, tačnije 57%, radi sa skraćenim radnim vremenom. Ovaj procenat je daleko veći od onih koji nisu penzioneri, gde je samo 16,2% zaposlenih radilo skraćeno. Ova razlika može ukazivati na to da penzioneri često biraju fleksibilniji radni raspored kako bi se prilagodili svojim životnim okolnostima, ali i da bi produžili svoj radni vek u aktivnoj radnoj snazi.
Statistika takođe može sugerisati da su penzioneri koji se vraćaju na tržište rada više motivisani od strane ekonomskih potreba ili želje da ostanu aktivni i angažovani. U zemljama sa višim procentima samozaposlenih penzionera, može se pretpostaviti da postoji i veći nivo podrške za ovakve radne aranžmane, kao što su povoljniji uslovi za rad ili bolja dostupnost radnih mesta.
Ovi podaci takođe postavljaju pitanja o budućnosti rada i penzija u Evropi. Kako se demografska slika menja, a životni vek se produžava, sve više ljudi može biti motivisano da nastavi sa radom čak i nakon što su ispunili uslove za penziju. Ovo može stvoriti nove izazove za tržište rada, posebno u smislu kako se organizuju radna mesta i kako se upravlja radnom snagom.
U svetlu ovih informacija, važno je da se vlade i poslodavci prilagode novim trendovima i razmotre politike koje podržavaju rad penzionera, kao i da osiguraju da svi radnici, bez obzira na starost, imaju jednake mogućnosti za zapošljavanje. Ovo ne samo da bi doprinelo ekonomiji, već bi i obezbedilo kvalitetniji život za starije radnike koji žele da ostanu aktivni i uključeni u društvo.
