Konzumacija ultra prerađene hrane (UPF) postaje sve češća pojava širom sveta, a njeni efekti na zdravlje su alarmantni. Istraživanja pokazuju da ova vrsta hrane može biti uzročnik povećanog oboljevanja od raznih bolesti, uključujući kancer, gojaznost, dijabetes tipa 2, srčane bolesti i depresiju, posebno među mlađim osobama.
Prema izveštaju „Gardijana“, visoko prerađena hrana je sve više prisutna u ishrani dece i odraslih na globalnom nivou. Naglašava se da su korporacije usmerene na promociju ovih proizvoda, koristeći agresivne marketinške strategije koje manipulišu naučnim podacima i otežavaju regulaciju ovih namirnica. U istraživanju se ističe da milioni ljudi konzumiraju proizvode poput gotovih jela, žitarica, proteinskih štanglica i brze hrane, što doprinosi rastućem problemu javnog zdravlja.
Onkolozi upozoravaju da se broj obolelih od raka među osobama mlađim od 45 godina povećava, a glavni uzrok se pripisuje konzumaciji ultra prerađene hrane. Vladimir Kavčin, onkolog iz Srbije, ukazuje da se posebno povećava broj obolelih od kancera digestivnog trakta, uključujući rak jednjaka, pankreasa, jetre i creva. Ova hrana, bogata solju, šećerom i zasićenim mastima, predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje.
U Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji, više od polovine prosečne ishrane čine visoko prerađeni proizvodi, dok kod nekih grupa, posebno mladih i siromašnijih, taj procenat dostiže čak 80%. Pregled 104 dugoročne studije pokazao je da 92 od njih beleže povećan rizik od hroničnih bolesti i prerane smrti kod osoba koje često konzumiraju ovu vrstu hrane.
Termin „ultra prerađeni proizvodi“ potiče iz NOVA sistema klasifikacije hrane, koji je razvijen na Univerzitetu u Sao Paulu. Ovaj sistem svrstava hranu u četiri kategorije prema stepenu obrade, od neprerađenih ili minimalno prerađenih do ultra prerađenih proizvoda, koji obično sadrže brojne aditive i sastojke koji se retko koriste u domaćoj kuhinji.
Među primerima ultra prerađene hrane su sladoled, čips, gotova jela, gazirani napici, kao i razne vrste brze hrane. Istraživanja sugerišu da ova hrana može loše uticati na srce i cirkulaciju, ali još uvek nije jasno da li je nužno potpuno je isključiti iz ishrane.
Reakcije stručnjaka su jasne: potrebne su hitne mere kako bi se smanjila konzumacija ultra prerađene hrane. Profesor Karlo Monteiro iz Brazila naglašava da rezultati istraživanja pokazuju da ova hrana šteti svim glavnim organima ljudskog tela, te da ljudi nisu biološki prilagođeni za njenu konzumaciju.
U svetlu ovih saznanja, važno je da se fokusiramo na zdravije alternative u ishrani. Umesto kupovine voćnog jogurta sa dodatkom šećera, preporučuje se običan jogurt sa svežim voćem. Takođe, umesto gotovih jela, bolje je pripremati obroke kod kuće i zamrznuti ih za kasniju upotrebu. Promene u ishrani, poput prelaska na sveže voće i povrće, ribe i mahunarke, mogu značajno poboljšati zdravlje.
U svetlu ovih alarmantnih informacija, važno je preispitati naše prehrambene navike i smanjiti unos ultra prerađene hrane. Zdraviji izbori mogu doprineti smanjenju rizika od oboljenja i poboljšanju kvaliteta života.
