Stariji i mlađi Beograđani strpljivo su čekali da preuzmu pečenje dan pred Vaskrs, bilo je i starih i mladih. Dugački redovi ispred čuvene pečenjare dan pred Vaskrs nisu iznenadili Beograđane ni ove godine. Naoružani strpljenjem, u koloni, tik ispod Kalenić pijace, stari i mladi čekali su da preuzmu svoje pečenje koje će sutra okusiti u krugu porodice i najdražih. Red se prostirao sve do semafora niz Novopazarsku ulicu.
Miris mesa širio se iza zatvorenih vrata ove čuvene pečenjare u srcu Vračara, a ispred koje se svake godine pred Božić i Vaskrs stvaraju dugački redovi. Tako je bilo i danas! Kako za „Blic“ kaže jedan od mušterija zbog čega je svake godine ovde: „em mi je blizu, em je najbolje meso“. Poučen iskustvom, svoj komad slasnog pečenja naručio je ranije.
Na pitanje da li im je naporno da čekaju, dvoje starijih Beograđana, odgovaraju jednostavno: „Ja sam u penziji, pa imam vremena,“ kaže muž. „Zar imamo drugi izbor kada je meso u pitanju,“ dodaje žena. Među mušterijama našao se i muž Didi Janković, koga je ekipa „Blica“ zatekla samo što je došao na red. „Najbliže mi je da ovde dođem i kupim pečenje, a i prezime pečenjare mi je srodno zbog žene,“ rekao je uz osmeh.
Ušavši u lokal, ekipu „Blica“ zatekao je opojan miris uglavnom prasećeg pečenja. U pozadini su se čuli zvuci pucketanja mesa, noževa, ali i telefon koji neprestano zvonio. Potražnja je ogromna. Ali, u čemu je caka, otkriva prodavac za „Blic“. „Mi imamo jako dobar kvalitet pečenja, peče se pečenje na drva i domaći su prasići i uvek je sveže. Red je bio skroz do semafora niže do parkića u Novopazarskoj ulici, ali jako su strpljivi i pažljivi kupci, iako nam telefon non-stop zvoni,“ odgovara.
Slična situacija je i na Kalenić pijaci, kao da su se svi Vračarci našli na jednom mestu. Ako ste imali prilike da se danas nađete na ovoj čuvenoj pijaci, sigurno su vas par puta očešali po ramenu, slučajno udarili ili presekli put između tezgi. Sve vrvi od naroda. Prodavci cveća imali su pune ruke posla, najviše su žene kupovale, uglavnom lale, a našao se i po neki muškarac da obraduje svoju lepšu polovinu.
Ni pečenjara u srcu ove pijace nije odolela redovima. Bilo je gužve i ispred mlekare, a možda najviše na tezgi gde se prodaju uskršnji slatkiši – čokoladne zeke, jaja, čokolade… Beograđani su preplitali ruke sa prodavcima prilikom biranja voća i povrća i plaćanja, spremajući se za veliki hršćanski praznik Vaskrs.
Na Kalenić pijaci, gužva je bila neizbežna. Stariji Beograđani su se s nostalgijom prisetili tradicije, dok su mlađi sa radoznalošću gledali u raznovrsnu ponudu. Prodavci su sa osmehom nudili svoje proizvode, a atmosfera je bila ispunjena veseljem i iščekivanjem praznika. Ulice su bile žive, a svako je imao svoju priču o tome zašto su došli do pijace i kakve su namere imali.
Pripreme za Vaskrs nisu samo u nabavci hrane, već i u stvaranju porodične atmosfere. Gosti i domaćini su se pripremali za okupljanje, a pečenje koje se nosilo sa sobom simbolizovalo je ljubav i zajedništvo. Na taj način, tradicija se prenosi s generacije na generaciju, a svaki Vaskrs postaje prilika za obnovu porodičnih veza.
U tom duhu, Beograđani su marljivo obavljali svoje obaveze, svako sa svojom listom namirnica i željama za prazničnim stolom. Gužva je bila deo rituala, a čekanje je bilo neizbežno, ali i deo uživanja u prazničnom duhu. Svi su znali da su malo strpljenja i dobre volje dovoljni da se uživa u ukusima i mirisima koji dolaze s pečenja i drugih specijaliteta.
U Beogradu, kao i svake godine, pečenje i cveće su postali simboli predstojećeg Vaskrsa, a Kalenić pijaca je postala mesto okupljanja i razmene iskustava, priča i osmeha. Svi su se veselili dolasku velikog praznika, a tradicija je nastavila da živi, snažnija nego ikada.
