U okviru projekta Ekspo, ministar finansija Srbije, Siniša Mali, izneo je ambiciozne ciljeve za povećanje prosečnih zarada i penzija u zemlji do kraja 2027. godine. Prema njegovim rečima, plan je da prosečna plata dostigne 1.400 evra, prosečna penzija 650 evra, a minimalna zarada takođe 650 evra. Ovi ciljevi su postavljeni u kontekstu ekonomskog razvoja i makroekonomske stabilnosti koju je vlada uspostavila.
Mali je podsetio na podatke iz 2012. godine kada je prosečna plata u Srbiji iznosila svega 325 evra. U martu ove godine, ta cifra je porasla na 922 evra. On je istakao da će do decembra ove godine, prema obećanjima datim 2019. godine, prosečna plata preći 1.000 evra. Ova povećanja, kako tvrdi, rezultat su ekonomskih reformi i investicija koje su realizovane u prethodnim godinama.
Osim što se povećavaju plate, takođe se očekuje i rast penzija, što bi dodatno poboljšalo životni standard građana. U kontekstu ovih planova, važno je napomenuti da ekonomski rast ne dolazi samo od povećanja plata, već i od jačanja privredne aktivnosti, privlačenja stranih investicija i unapređenja poslovnog okruženja.
Mali je istakao da je ciljanje prosečne plate od 1.400 evra do 2027. godine realno, ukoliko se nastavi sa trenutnim trendom rasta. On je pozvao građane da budu strpljivi i da razumeju da je ovaj proces dugoročan, ali da je put koji su izabrali dobar.
Kao deo ekonomskih planova, očekuje se i jačanje sektora malih i srednjih preduzeća, koji su ključni za zapošljavanje i razvoj lokalnih zajednica. Takođe, planira se unapređenje infrastrukture, što će dodatno podstaći ekonomski rast i otvoriti nova radna mesta.
U narednim godinama, vlada će se fokusirati na edukaciju i obuku radne snage, kako bi se osigurala konkurentnost na tržištu rada. Ovo će, između ostalog, uključivati i programe prekvalifikacije, kako bi se zaposlenima omogućilo da se prilagode potrebama tržišta. Ova strategija je od suštinskog značaja za održavanje rasta i napredak Srbije u globalnoj ekonomiji.
Osim toga, važan deo ekonomskih planova je i digitalizacija javne uprave i poslovanja. Modernizacija ovih sektora doprinosi efikasnosti i transparentnosti, što je ključno za stvaranje povoljnog poslovnog okruženja. Očekuje se da će digitalizacija smanjiti birokratiju i olakšati pristup uslugama, što će privući više investicija.
Kroz različite projekte, vlada planira da unapredi i sektor poljoprivrede, koji je jedan od ključnih sektora srpske ekonomije. Povećanje proizvodnje hrane i jačanje izvoza poljoprivrednih proizvoda može doprineti stabilnosti i rastu ekonomije. Takođe, podrška lokalnim proizvođačima i poticanje inovacija u poljoprivredi su prioriteti.
Na kraju, Mali je naglasio da je važno da građani Srbije budu svesni da se svi ovi planovi ne mogu ostvariti preko noći. Potrebno je vreme, strpljenje i zajednički napor svih aktera u društvu kako bi se postigli zacrtani ciljevi. Uverava da je vlada posvećena svom zadatku i da će raditi na tome da Srbija postane zemlja sa višim standardom života za sve njene građane.
U svetlu ovih informacija, građani Srbije mogu biti optimistični u pogledu budućnosti. Ako se nastavi sa trenutnim merama, Srbija bi mogla postati zemlja sa značajno višim prosečnim platama i penzijama, što bi doprinelo poboljšanju kvaliteta života. Razvoj ekonomije, jačanje sektora malih preduzeća, digitalizacija i unapređenje obrazovanja ključni su faktori za postizanje ovih ciljeva.
