U Srbiji, žene svakodnevno troše svoje vreme na neplaćeni rad u domaćinstvu i brigu o porodici, što ih košta značajnog gubitka prihoda. Prema istraživanjima, svaka žena gubi priliku da zaradi 2.918 dinara dnevno, što na godišnjem nivou iznosi 6.560 evra neto. Ovaj fenomen ukazuje na duboke strukturalne nejednakosti koje postoje u društvu i ekonomiji, a koje se često zanemaruju.
Žene su tradicionalno preuzimale veći deo neplaćenog rada u domaćinstvu, uključujući obavljanje kućnih poslova, brigu o deci i starijim članovima porodice. Ova vrsta rada, iako od suštinskog značaja za funkcionisanje domaćinstava i društva u celini, nije adekvatno priznata i nagrađena. U mnogim slučajevima, žene se suočavaju s pritiscima da balansiraju između profesionalnih obaveza i porodičnih dužnosti, što može dovesti do stresa i iscrpljenosti.
Prema statistikama, žene u Srbiji provode više od 64% svog vremena na neplaćeni rad, dok muškarci zauzimaju samo oko 36%. Ovaj disproporcionalan odnos ukazuje na to da su žene često preopterećene, a njihova ekonomska autonomija je ugrožena. Kada se uzmu u obzir sve obaveze koje žene imaju, postaje jasno zašto je važno prepoznati i valorizovati njihov doprinos.
Istraživanja takođe pokazuju da bi priznavanje i nagrađivanje neplaćenog rada moglo imati značajne pozitivne efekte na ekonomiju. Kada bi se žene mogle osloboditi tereta neplaćenog rada, mogle bi više vremena posvetiti profesionalnom razvoju, obrazovanju ili čak pokretanju sopstvenih biznisa. To bi dovelo do povećanja ekonomskih resursa i unapređenja standarda života u zajednici.
Jedan od ključnih faktora koji doprinosi ovoj situaciji jeste nedostatak adekvatne politike koja bi podržala ravnotežu između posla i porodičnih obaveza. Mnoge žene nemaju pristup fleksibilnim radnim uslovima, kao što su rad od kuće ili skraćeno radno vreme, što ih dodatno opterećuje. Država bi trebala da implementira strategije koje bi omogućile ženama da imaju bolje uslove za rad i život, čime bi se smanjio pritisak na njih i omogućila im veća ekonomska nezavisnost.
Uz to, važno je i obrazovati društvo o vrednosti neplaćenog rada. Kada se neplaćeni rad prepozna kao važan doprinos ekonomiji, društvo će postati svesnije o potrebama žena i njihovim pravima. To može dovesti do promene u percepciji uloge žena, a samim tim i do stvaranja uslova za ravnopravnost.
Zanimljivo je da se u nekim zemljama, kao što su Švedska i Norveška, već preduzimaju koraci ka priznavanju neplaćenog rada. Uvođenjem politika koje podstiču ravnotežu između posla i privatnog života, kao i pružanjem finansijskih podrška za brigu o deci, ove zemlje su postigle značajan napredak u smanjenju rodne nejednakosti. Srbija bi mogla da uči iz ovih primera i primeni slične strategije kako bi unapredila položaj žena u društvu.
Pored toga, važno je da se žene osnaže kroz obrazovanje i preduzetništvo. Kroz različite programe obuke i podrške, žene mogu steći veštine koje će im pomoći da se uključe u tržište rada i postanu ekonomski nezavisne. To ne samo da će poboljšati njihov život, već će doprineti i celokupnom razvoju društva.
U zaključku, gubitak prihoda koji žene doživljavaju zbog neplaćenog rada u domaćinstvu predstavlja ozbiljan problem koji zahteva hitnu pažnju. Prepoznavanje i valorizacija ovog rada, kao i implementacija politika koje podržavaju ravnotežu između posla i privatnog života, mogu značajno poboljšati ekonomski položaj žena u Srbiji. Samo kroz zajednički trud i podršku, moguće je izgraditi pravednije i ravnopravnije društvo za sve.
