Istraživanje koje su sproveli istraživači sa Veterinarskog univerziteta u Beču i Bernu, predvođeni Stefani Rimer, otkrilo je zanimljive aspekte ponašanja pasa u vezi sa igračkama. Njihovi nalazi sugerišu da neki psi pokazuju znakove zavisnosti slične onima koje ljudi razvijaju prema kockanju ili onlajn igrama. Ova studija, koja je privukla pažnju stručnjaka i ljubitelja životinja, postavlja nova pitanja o odnosu između pasa i njihovih omiljenih igračaka.
U okviru istraživanja, tim je posmatrao 105 pasa različitih rasa, uzrasta između jedne i deset godina. Psi su se igrali sa svojim omiljenim igračkama, a istraživači su se fokusirali na one pse koje su njihovi vlasnici opisali kao veoma sklone igri. Tokom eksperimenta, primetili su da su neki psi nastavili da se igraju čak i kada su bili očigledno iscrpljeni ili povređeni, što ukazuje na potencijalno kompulzivno ponašanje.
Ovi nalazi su važni jer otkrivaju da psi, slično ljudima, mogu razviti zavisnost od određenih aktivnosti. Zavisnost od igračaka može se manifestovati kroz neprestano igranje, čak i kada to dovodi do fizičkog stresa ili povreda. Istraživači su koristili različite metode kako bi pratili ponašanje pasa, uključujući posmatranje njihovih reakcija tokom igre i analizu njihovog ponašanja nakon što su se umorili.
Pored toga, istraživači su primetili da se kod pasa koji pokazuju zavisničko ponašanje javlja i emocionalna vezanost prema svojim igračkama. Ova emocionalna veza može biti slična onoj koju ljudi razvijaju prema svojim hobijima ili aktivnostima koje ih ispunjavaju. Psi su često spremni da se igraju duže nego što je to fizički izvodljivo, što može dovesti do problema sa zdravljem ili povredama.
Jedna od ključnih tačaka studije je da su psi koji su pokazivali zavisnost od igračaka često imali i druge oblike kompulzivnog ponašanja. Na primer, neki psi su razvili naviku da neprestano traže igračku, čak i kada nije dostupna, ili su se ponašali uznemireno ako igračka nije bila u njihovom vidokrugu. Ovi znaci ukazuju na moguće psihološke probleme koji se mogu javiti kod pasa koji su previše fokusirani na igru.
Zavisnost od igračaka može biti rezultat različitih faktora, uključujući genetiku, socijalizaciju i uslove života. Psi koji su manje izloženi različitim stimulansima ili koji su duže vremena proveli izolovani mogu biti skloniji razvoju zavisničkog ponašanja. Takođe, način na koji vlasnici igraju sa svojim psima može uticati na to kako psi percipiraju igru i koliko su skloni razvoju zavisnosti.
Jedan od ciljeva istraživača je da podignu svest o ovim pitanjima među vlasnicima pasa. Razumevanje ponašanja pasa i identifikacija potencijalnih problema mogu pomoći vlasnicima da pruže bolje uslove za svoje ljubimce. Vlasnici bi trebali biti svesni znakova zavisnosti i obezbediti raznovrsne aktivnosti za svoje pse kako bi sprečili razvoj kompulzivnog ponašanja.
Osim toga, važno je promovirati zdrav odnos između pasa i igračaka. Vlasnici bi trebali naučiti kako da prepoznaju kada njihov pas pokazuje znakove preopterećenosti igrom i kada je vreme da se igra završi. Uvođenje različitih igara, kao i obezbeđivanje vremena za odmor, može pomoći u održavanju zdravog ponašanja kod pasa.
Ova studija otvara nova pitanja u vezi sa mentalnim zdravljem pasa i načinima na koje vlasnici mogu doprineti dobrobiti svojih ljubimaca. Razumevanje zavisničkog ponašanja kod pasa može pomoći u prevenciji i lečenju potencijalnih problema, čime se poboljšava kvalitet života ovih životinja. S obzirom na to da su psi često deo naših porodica, važno je posvetiti pažnju njihovim potrebama i ponašanju kako bismo im pružili srećan i zdrav život.
