U Švajcarskoj je sprovedena studija koju je izradio Interdisciplinarni centar za istraživanje roda na Univerzitetu u Bernu, a koja se fokusira na uticaj rada nedeljom na fizičko, mentalno i socijalno blagostanje radnika. Rezultati studije sugerišu da rad tokom nedelje može imati negativne posledice po zdravlje pojedinaca, naročito kada se uzme u obzir fleksibilnost radnog vremena.
Studija je predstavljena od strane „Alijanse za nedelju“, koalicije koja se sastoji od sindikata, verskih organizacija i Švajcarskog društva za medicinu rada. Ova koalicija se protivi bilo kakvim izmenama švajcarskih zakona o radu koje bi omogućile širi spektar radnih aktivnosti tokom nedelje. Umesto toga, oni smatraju da bi rad u nedelju trebao biti ograničen isključivo na profesije koje su od vitalnog značaja za funkcionisanje društva.
Prema rečima istraživača, rad nedeljom može dovesti do smanjenja kvaliteta života radnika, povećanja nivoa stresa, kao i do otežane socijalne interakcije. Ovi faktori mogu doprineti razvoju različitih zdravstvenih problema, uključujući mentalne poremećaje kao što su anksioznost i depresija. Takođe, rad nedeljom može negativno uticati na porodične odnose i vreme provedeno sa prijateljima, što može dodatno pogoršati opšte blagostanje pojedinca.
U Švajcarskoj, postoje zakoni koji regulišu rad nedeljom, ali se razmatraju izmene koje bi mogle oslabiti ova ograničenja. Prema podacima iz studije, 70% radnika se protivi proširenju rada nedeljom, smatrajući da bi to imalo štetan uticaj na njihov život. Ova statistika ukazuje na široko rasprostranjeno nezadovoljstvo među radnicima u vezi sa potencijalnim promenama u zakonodavstvu.
Dodatno, istraživanje je pokazalo da rad nedeljom može uticati na produktivnost radnika. Iako neki poslodavci veruju da će fleksibilno radno vreme povećati efikasnost, rezultati su pokazali da radnici koji rade nedeljom često izvode svoj posao sa smanjenim nivoom motivacije i posvećenosti. Ovo može dovesti do smanjenja ukupne produktivnosti, što je suprotno ciljevima mnogih kompanija.
Osim toga, rad nedeljom može stvoriti razlike među zaposlenima, gde oni koji su prisiljeni da rade u nedelju često ne dobijaju adekvatne benefite ili naknade za svoj rad. Ove razlike mogu dovesti do diskriminacije i nejednakosti među radnicima, što dodatno komplikuje već postojeće probleme u radnom okruženju.
Koalicija „Alijansa za nedelju“ naglašava važnost očuvanja slobodnog vremena za sve radnike, smatrajući da je to ključno za očuvanje mentalnog i fizičkog zdravlja. Oni pozivaju na jaču zaštitu radničkih prava i insistiraju na tome da se rad nedeljom ograniči na neophodne sektore, kao što su hitna medicinska pomoć, policija i drugi vitalni servisi.
U svetlu ovih saznanja, važno je da se postigne ravnoteža između potreba tržišta i dobrobiti zaposlenih. Radne politike bi trebale da se razvijaju sa ciljem očuvanja zdravlja radnika, kao i njihovog ličnog i porodičnog života. Takođe, švajcarske vlasti bi trebale pažljivo razmotriti posledice eventualnih zakonskih izmena koje bi mogle omogućiti veći obim rada nedeljom.
U zaključku, rad nedeljom se pokazuje kao tema od velike važnosti koja zahteva pažljivo razmatranje svih relevantnih faktora. Očuvanje zdravlja i dobrobiti radnika treba da bude prioritet, a zakoni o radu bi trebali da reflektuju te vrednosti. Samo kroz zajednički napor svih zainteresovanih strana može se osigurati da radnici uživaju u zdravom i uravnoteženom životu.
