Afrička kuga svinja nastavlja da izaziva velike probleme domaćim farmama, a posledice ove bolesti po poljoprivredni sektor postaju sve ozbiljnije. Iako nije opasna za ljude, afrička kuga svinja predstavlja jednu od najrazornijih bolesti u svinjarstvu, za koju još uvek ne postoji vakcina. U cilju suzbijanja širenja virusa, neophodno je dosledno primenjivati sve propisane mere.
Hitan sastanak nadležnih zakazan je za ponedeljak, a stručnjaci upozoravaju na ozbiljnost situacije. Eutanazija zaraženih svinja se smatra jedinim efikasnim rešenjem kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti. Najnoviji podaci pokazuju da su aktivna žarišta na više lokacija širom Srbije, uključujući Sremski i Mačvanski okrug, grad Beograd, kao i deo Kolubarskog okruga.
Afrička kuga svinja je zarazna bolest koja pogađa kako domaće, tako i divlje svinje. Virus se prenosi direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama, ali i preko kontaminirane hrane, opreme, odeće i vozila. Uprava za veterinu apeluje na sve farmere da pojačaju biosigurnosne mere i pravovremeno prijave svaku sumnju na bolest.
Izuzetno je važno napomenuti da je najveći problem kod ove bolesti njena nepredvidivost. Ljiljana Ivanjac, načelnica Odeljenja republičke veterinarske inspekcije, ističe da su trenuci potvrde zaraze najteži i za vlasnike farmi i za veterinarsku struku. Nakon potvrde bolesti, propisi nalažu eutanaziju svih svinja u zaraženom objektu, što je neophodno kako bi se sprečilo dalje širenje virusa.
Predsednik Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, Goran Đaković, naglašava da se stvarni troškovi afričke kuge svinja ne mogu izračunati samo brojem eutanaziranih svinja. Svaka zaražena farma znači prekid proizvodnje i gubitak prihoda za porodice koje se bave ovim poslom. Iako država isplaćuje naknade za eutanazirane životinje, ti iznosi ne mogu nadoknaditi gubitke zbog obustave proizvodnje.
Vlasnik farme „Mistral“, Jasminko Ristović, izjavio je da je ovo najteži trenutak u njegovoj karijeri. Godinama su ulagali u farmu i poštovali sve propisane mere biosigurnosti, ali virus je ipak dospeo na njihovu farmu. Ristović je naglasio da je teško oprostiti se od životinja koje su gajili godinama, ali je svestan da je to jedini način da se zaštite druga gazdinstva.
Preporučuje se podizanje biosigurnosnih mera, kuvanje hrane na visokim temperaturama, prokuvavanje vode, redovno dezinfikovanje objekata i sprečavanje slobodnog kretanja svinja. Nažalost, vakcina i lek za afričku kugu svinja i dalje ne postoje, što čini prevenciju i brzu reakciju ključnim faktorima u borbi protiv ove opasne bolesti.
