SPC danas slavi Tominu nedelju, prvi dan posle Vaskrsa, koji se naziva i Nedelja Antipashe ili Bela nedelja. Ova nedelja ima poseban značaj u pravoslavnom kalendaru jer označava početak svih nedelja nakon Vaskrsa, obnavljajući duh praznika Vaskrsenja. Tomina nedelja je posvećena Svetom apostolu Tomi i njegovom putu od neverstva do vere u Hristovo Vaskrsenje.
Prema tradiciji, apostol Toma je bio prvi koji je sumnjao u vaskrsenje Isusa Hrista. Njegovo neverstvo je, međutim, bilo prevaziđeno kada je Gospod, ulazeći kroz zatvorena vrata, pozvao Tomu da opipa njegove rane. Ovaj trenutak je značajan jer Toma, preobražen verom, uzvikuje: “Gospod moj i Bog moj!” Ova izjava predstavlja ključni momenat u hrišćanskom verovanju, jer potvrđuje Hristovu božansku prirodu.
U bogosluženju Tomine nedelje naglašava se uverenje apostola Tome, ali se takođe spominje i silazak Isusa Hrista u Ad. Ovaj događaj simbolizuje pobedu nad grehom i smrću, kada je Hristos umrlima objavio svoje večno proslavljenje. Ovaj aspekt se može naći u 1. Petrovom pismu 3, stihovima 18-19, gde se opisuje kako je Hristos, kroz svoje stradanje, oslobodio one koji su očekivali spasenje.
Poredak službe tokom Tomine nedelje nije običan, već ima karakteristike jednog od dvanaest praznika. Tokom liturgije, pevanjem stihira se opisuje događaj koji se slavi, a prisutni vernici uživaju u dubokom duhovnom doživljaju. Ova nedelja takođe označava povratak molitvi za umrle, nakon prekida koji je započeo od Lazareve subote. Izuzetak od ovog pravila su četrdesetodnevni parastosi, koji se i dalje obavljaju u skladu sa propisima Tipika.
Dan nakon Tomine nedelje, poznat kao Pobusani ponedeljak, služe se parastosi na grobljima. Ovim činom, živi izražavaju čestitke svojim preminulim srodnicima i bližnjima, obeležavajući radosni praznik Vaskrsenja Hristovog. Na parastosima i sahranama sve do odanija Vaskrsa, umesto tradicionalnog „Svjatij Bože“, peva se „Hristos voskrese“, čime se dodatno naglašava radost vaskrsenja.
Posebno značenje ima jutarnje prisustvo liturgiji, gde vernici okupljaju da zajedno proslave ovaj važan dan. Isus Hristos je svojim stradanjem na krstu preuzeo grehe sveta, žrtvujući se za spasenje ljudi. Ovi dani se smatraju vremenom najveće radosti u hrišćanstvu, jer se proslavlja pobeda života nad smrću, odnosno Hristovo vaskrsenje. Ova radost se prenosi i na sahrane, koje su prilagođene ovom svetom događaju.
Drugi ponedeljak posle Vaskrsa, koji dolazi nakon Tomine nedelje, posebno je značajan za vernike koji izlaze na groblja sa posebnim darovima. Ovi darovi su simbolični gestovi poštovanja i ljubavi prema onima koji su preminuli, a istovremeno se izražava zahvalnost za dar života i nadanja u večni život kroz Hristovo vaskrsenje.
Tomina nedelja, kao i svi dani u ovom periodu, pruža priliku vernicima da se dublje razmišljaju o svojoj veri, o pobedi nad smrću i o značaju zajednice u kojoj žive. Ova nedelja podseća sve na važnost vere, ljubavi i nade, kao i na večno prisustvo Hrista u životima vernika. Kroz zajedničku molitvu i slavlje, SPC nastavlja da jača duhovnu povezanost među svojim članovima, podsećajući ih na temeljne vrednosti hrišćanstva.
