Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava Svetog Nikolaja, poznatijeg kao Sveti Nikola, što je jedna od najčešćih slava u Srbiji. Nikoljdan je u crkvenom kalendaru označen crvenim slovom, što dodatno naglašava njegov značaj. Ovaj svetac slavi se širom sveta, a njegov život i dela ostavili su dubok trag u pravoslavnoj tradiciji.
Sveti Nikola bio je sin jedinac uglednih i bogatih roditelja, Teofana i None, iz grada Patare u Likiji. Kao jedinca, njegovi roditelji su ga posvetili Bogu, što je zapisano u njegovim žitijama. Duhovnom životu podučavao se kod svog strica, episkopa patarskog, i zamonašio se u manastiru Novi Sion. Posle smrti roditelja, Sveti Nikola je odlučio da razdeli svoje nasledstvo siromasima, ne zadržavajući ništa za sebe, čime je pokazao svoju veliku milost i saosećajnost.
Kao sveštenik u Patari, postao je poznat po svom milosrđu, ali je svoja dela često skrivao, ispunjavajući reč Gospodnju: „Da ne zna levica tvoja što čini desnica tvoja.“ Kada se povukao u samoću, želeći da proživi ostatak svog života u molitvi, čuo je glas koji mu je rekao da se vrati među narod. Zbog svoje pobožnosti i vrline, Sveti Nikola je izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji.
Kao pastir svog stada, bio je poznat po svojoj mudrosti, hrabrosti i neustrašivosti. Tokom gonjenja hrišćana pod Dioklecijanom i Maksimijanom, bio je bačen u tamnicu, ali je i tamo nastavio da poučava ljude o Božjem zakonu. Sveti Nikola je prisustvovao Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, gde je, u trenutku revnosti prema istini, udario jeretika Arija. Zbog ovog čina, bio je uklonjen sa Sabora i sa arhijerejske službe sve dok se nije javio sam Gospod Hristos i Presveta Bogorodica, potvrđujući njegovo blagovoljenje prema Svetom Nikoli.
Sveti Nikola se smatrao zaštitnikom pravde među ljudima. U dva navrata spasio je po tri čoveka od nezaslužene smrtne kazne, pokazujući svoju odanost pravdi i milosrđu. Mnogi vernici su ga smatrali svetiteljem još za života i prizivali ga u svojim mukama. Njegovo lice sijalo je svetlost, a njegova pojava donosila je utehu i spokoj među ljude.
Sveti Nikola upokojio se 19. decembra 343. godine, a njegov kult se vremenom proširio, postavši jedan od najvažnijih u pravoslavlju. Prema procenama, čak 30% Srba slavi ovog sveca, a razlozi za to nisu jednostavni i zahtevaju dublje objašnjenje. Sveti Nikola je postao simbol milosrđa i pravde, a njegova dela su inspirisala mnoge generacije.
Legenda kaže da je kao beba, u samo sedam dana, odbijao mleko sredom i petkom, kada se posti, što ga je dodatno učinilo posebnim u očima vernika. Takođe, postoji priča o kapetanu iz poznate pomorske porodice Vučinića, koji je odlučio da isplovi na Nikoljdan, uprkos savetima da to ne čini. Ove legende i priče doprinose bogatoj tradiciji koja okružuje Svetog Nikolu.
Međutim, u savremenom društvu, na slavama se često javljaju scene koje nemaju nikakve veze sa hrišćanskom verom, čak ni sa osnovnim moralom. Ova pojava postavlja pitanje o očuvanju duhovnih vrednosti i značaju Svetog Nikole u modernom kontekstu. Kako se svet menja, tako i tradicija i rituali vezani za Svetog Nikolu dobijaju nove oblike, ali su suštinski principi njegovih dela i dalje inspiracija za mnoge.
