Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono informacionog centra „Veritas“, je nedavno komentarisao formiranje vojnog saveza između Hrvatske, Albanije i tzv. Kosova, iznoseći svoje viđenje situacije. On smatra da ova koalicija nije usmerena protiv Srbije, već je rezultat ekonomskih interesa. Prema njegovim rečima, glavni motiv za ovakvo povezivanje je prodaja oružja, a ne ratni sukobi.
Štrbac ističe da je u pitanju pragmatičan pristup, gde su ekonomija i profiti u fokusu. On se osvrnuo na to da je Evropska unija opredelila značajna sredstva, oko 800 milijardi evra, za naoružanje. Ove sume predstavljaju ogroman ekonomski interes za zemlje koje učestvuju u vojnom savezu, a Hrvatska je već počela da ostvaruje finansijske koristi iz tih sredstava.
U Hrvatskoj se, kako navodi Štrbac, razvijaju različite firme koje se bave proizvodnjom oružja i dronova. Ovaj trend ukazuje na to da su zemlje u regionu fokusirane na vojnu industriju i da traže načine za povećanje svoje proizvodnje oružja. To može imati dalekosežne posledice za stabilnost regiona, posebno kada se uzmu u obzir istorijski sukobi i napetosti.
Štrbac je izrazio zabrinutost da bi ovakve vojne saradnje mogle potencijalno dovesti do sukoba, ali ne smatra da su te zemlje trenutno usmerene na napad na Srbiju. Njegovo gledište naglašava kako bi ekonomski interesi mogli prevladati nad vojnim ambicijama, barem u ovom trenutku. On veruje da su prioriteti ovih država trenutno usmereni na ekonomsku dobit, a ne na ratne konflikte.
Ova situacija se može posmatrati u širem kontekstu geopolitičkih odnosa u regionu Balkana. Istorijski gledano, Balkan je bio poprište mnogih sukoba, a formiranje vojnih saveza može dodatno zakomplikovati situaciju. U ovom kontekstu, Štrbacov stav može biti shvaćen kao poziv na oprez i razumevanje ekonomskih motiva iza vojnog povezivanja.
Osim toga, važno je napomenuti da ovakvi vojnici savezi ne uključuju samo vojne aspekte, već i političke i ekonomske dimenzije. Srbija, kao ključni igrač u regionu, mora pažljivo pratiti ove promene i prilagoditi svoju strategiju u skladu sa novonastalom situacijom. Diplomatija i dijalog su ključni za održavanje stabilnosti i mira u regionu, i Srbija bi trebala da se fokusira na izgradnju odnosa koji će smanjiti tenzije.
U međuvremenu, Štrbac je skrenuo pažnju na to da se i dalje mora voditi računa o prošlim događajima i sukobima koji su obeležili Balkan. Ove istorijske tenzije ne mogu se ignorisati, a formiranje vojnih saveza može ih dodatno produbiti. U tom smislu, važno je raditi na pomirenju i razumevanju, kako bi se sprečili novi sukobi.
U zaključku, iako Štrbac ne veruje da je vojnog saveza između Hrvatske, Albanije i tzv. Kosova usmeren protiv Srbije, on naglašava da ekonomski interesi igraju ključnu ulogu u ovom povezivanju. Ova situacija zahteva pažljivo praćenje i proaktivne mere kako bi se osigurala stabilnost i mir u regionu. Srbija bi trebala da nastavi da gradi dijalog i jača svoje pozicije, kako bi se suočila sa izazovima koje donosi nova geopolitička realnost.
