Dostići stoti rođendan san je mnogih, dok preći granicu od 110 godina predstavlja pravi podvig. Ipak, postoji još ekskluzivnija grupa – tzv. superstarci, ljudi stariji od 80 godina koji imaju pamćenje kao da su tri decenije mlađi. Stručnjaci sa Univerziteta Northwestern definišu superstarce kao osobe čiji mozak pokazuje otpornost na starenje, bez tipičnih promena povezanih sa demencijom ili Alchajmerovom bolešću.
Naučnici su otkrili da Alchajmerova bolest nastaje zbog nakupljanja dva proteina – amiloida i tau – koji se grupišu u naslage i čvorove, oštećujući moždane ćelije. Međutim, mozgovi superstaraca izgledaju potpuno drugačije. Prema izveštaju Američkog udruženja za Alchajmerovu bolest iz 2025. godine, 7,2 miliona Amerikanaca živi sa ovom dijagnozom, a jedan od devet ljudi starijih od 65 godina pogođen je bolešću. Superstarci, međutim, čine izuzetak i prkose tim statistikama.
Tokom poslednjih 25 godina, istraživači iz Mesulam centra za kognitivnu neurologiju i Alchajmerovu bolest proučavali su gotovo 300 superstaraca, a obdukcijom su analizirali mozgove 77 njih. Profesor dr Sandra Vajntrob iz Northwestern univerziteta opisuje nalaze kao „revolucionarne“. Iako su neki superstarci imali blage tragove Alchajmerovih proteina, nijedan nije pokazivao znake demencije. Prema njenim rečima, postoje dva moguća mehanizma koji objašnjavaju ovu otpornost:
1. Otpornost: njihov mozak jednostavno ne stvara štetne naslage.
2. Otpornost na posledice: naslage postoje, ali ne utiču na funkcionisanje mozga.
Naučnici su identifikovali četiri ključne osobine koje superstarci imaju zajedničke. Prva je izuzetno pamćenje; njihovi rezultati na testovima odlaganog pamćenja su uporedivi sa onima ljudi od 50 do 60 godina. Druga osobina je mladost mozga; kod superstaraca nema značajnog stanjivanja spoljnog sloja mozga, koji je odgovoran za emocije, odluke i motivaciju. Treća osobina je posebna struktura moždanih ćelija; superstarci imaju veći broj tzv. von Ekonomovih neurona, koji su vezani za društveno ponašanje, kao i veće entorinalne neurone, povezane sa sećanjem. Četvrta osobina je društvenost; svi superstarci održavaju bogate socijalne kontakte i neguju bliske odnose s ljudima.
Ova studija biće objavljena u naučnom časopisu Alzheimer’s & Dementia: The Journal of the Alzheimer’s Association. Iako još uvek nije potpuno jasno šta nekog čini superstarcem, naučnici istražuju da li je ključ u ishrani, načinu života, genetici ili okolini. Cilj je otkriti biološke i ponašajne osobine koje doprinose „mladosti mozga“ i otpornosti na kognitivni pad.
„Naši rezultati pokazuju da izuzetno pamćenje u poznim godinama nije samo moguće, već je povezano sa jedinstvenim moždanim karakteristikama. To otvara vrata novim strategijama za očuvanje mentalne oštrine i sprečavanje demencije“, zaključila je dr Vajntrob. Ova istraživanja mogu pomoći u razvoju novih metoda za očuvanje kognitivnog zdravlja starijih osoba.
Superstarci predstavljaju inspiraciju za sve nas, pokazujući da je moguće održati mentalnu oštrinu i aktivno učestvovati u društvenom životu, čak i u poznijim godinama. Njihove karakteristike mogu poslužiti kao model za istraživanje načina na koje možemo poboljšati kvalitet života starijih osoba i smanjiti rizik od kognitivnog opadanja.
Na kraju, ovaj fenomen superstaraca podseća nas na važnost brige o mentalnom zdravlju, održavanje socijalnih veza i aktivnu ulogu u zajednici, što može biti ključno za očuvanje zdravog uma tokom starosti.
