Trenutna situacija u poljoprivredi Srbije pokazuje sve veću zastupljenost suncokreta, koji postaje sve popularnija kultura među poljoprivrednicima. U poređenju sa drugim kulturama, suncokret se pokazuje kao isplativija opcija, zahvaljujući nižim troškovima proizvodnje i dobrim prinosima. Ova uljarica je otporna na visoke temperature i sušu, što je od suštinskog značaja u trenutnim klimatskim uslovima.
Tokom ove godine, očekuje se da Srbija postigne prinos od oko 677.000 tona suncokretovih semenki, što je rezultat sejanih površina od 250.816 hektara, što predstavlja povećanje od 3,5% u odnosu na prethodnu sezonu. Ovaj trend ukazuje na to da se poljoprivrednici sve više okreću suncokretu zbog njegovih prednosti, a ne samo zbog trenutne situacije na tržištu.
Primera radi, Darko Števin iz Srpske Crnje je preusmerio svoja ulaganja iz proizvodnje maka ka suncokretu, jer su prošlogodišnji prinosi bili izuzetno dobri. On ističe da suncokret zahteva manje fizičkog rada i manje ulaganja u veštačka đubriva i zaštitu, što ga čini privlačnijim za uzgajanje.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin naglašava da suncokret već više od petnaest godina zauzima značajno mesto na srpskim njivama, postajući treća najzastupljenija ratarska kultura, posle kukuruza i pšenice. Njegova otpornost na visoke temperature i sušu doprinosi sve većem interesovanju za ovu kulturu.
Međutim, postoji oprez u prognozama prinosima, jer visoke temperature i nedostatak padavina mogu uticati na konačne rezultate. U slučaju da vreli period potraje, postoji mogućnost da prinosi budu manji od očekivanih. Galetin ističe da bi, čak i sa nešto nižim prinosom po hektaru, Srbija mogla da ostvari dobar ukupan rod koji bi premašio 600.000 tona.
S obzirom na to da je suncokret postao ključni izvor ulja, domaća prerađivačka industrija očekuje proizvodnju od oko 246.000 tona suncokretovog ulja, što predstavlja značajan izvoznički proizvod. U kombinaciji sa domaćom potrošnjom od oko 80.000 tona, preostali kapacitet za izvoz mogao bi biti oko 180.000 tona.
Kada je reč o tržištu, Galetin napominje da je ono dinamično i podložno promenama. S obzirom na probleme u proizvodnji suncokreta kod velikih proizvođača kao što su Ukrajina i Italija, Srbija ima priliku da se pozicionira bolje na tržištu suncokretovog ulja i ostvari povoljnije cene.
U prošloj godini, najveće količine suncokretovog zrna iz Srbije otišle su na tržište Bosne i Hercegovine, dok je Bugarska bila najveći kupac u Evropskoj uniji. Turska je, s druge strane, bila ključna destinacija za izvoz suncokretovog ulja. Ovi podaci ukazuju na rastući značaj suncokreta kao strateške kulture ne samo za domaću ekonomiju, već i za izvoz.
Uz sve navedeno, suncokret se postavlja kao ključna kultura koja može odgovoriti na izazove savremenog agrara. Njegova otpornost na klimatske promene i ekonomska isplativost čine ga privlačnim izborom za mnoge poljoprivrednike. U svetlu trenutnih klimatskih uslova i ekonomskih prilika, suncokret će verovatno nastaviti da igra sve važniju ulogu u srpskoj poljoprivredi u budućnosti.
