Ovaj hipotetički scenario inspirisan je izjavama generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea. Prema Širefovom scenariju, sukob počinje 3. novembra 2025. godine velikim nestankom struje u Viljnusu, glavnom gradu Litvanije, izazvanim sofisticiranim sajber napadom. Haos se brzo širi, uz nerede i pljačke, dok slični problemi pogađaju Letoniju i Estoniju. Litvanski ministar energetike Dainijus Kreivis potvrdio je da je napad bio usmeren na nacionalnu elektro-mrežu, koja je nedavno prešla na sistem EU.
Uvođenje ratnog stanja i policijskog časa u Litvaniji i Estoniji dodatno povećava tenzije, dok izveštaji ukazuju na umešanost stranih agitatora iz Belorusije. Sledećeg dana, 4. novembra, ruski predsednik Vladimir Putin stavlja trupe u Kalinjingradu i Belorusiji u stanje visoke pripravnosti, optužujući Litvaniju za ugrožavanje ruskojezičnog stanovništva. Sukob na Suvalskom prolazu, ključnoj kopnenoj vezi između baltičkih država i EU, eskalira kada ruske snage pokreću invaziju pod izgovorom zaštite svojih građana.
NATO aktivira član 5, ali neizvesnost u vezi sa odgovorom SAD, pod vođstvom predsednika Donalda Trampa, izaziva zabrinutost među saveznicima. Dok Rusija zaokuplja Zapad u Evropi, Kina 6. novembra pokreće masovni raketni napad na Tajvan, uništavajući ključnu infrastrukturu i vojne ciljeve. Slede rojevi dronova i pomorska blokada, čime se ostrvo dovodi u stanje potpune panike. Širef naglašava da Kina koristi slabosti Zapada, dok Tramp odbija vojnu intervenciju, fokusirajući se na ekonomske sankcije i priliku za dominaciju u industriji poluprovodnika.
Do 7. novembra, NATO se nalazi na ivici raspada. Trampova javna podrška Putinu i odbijanje da se brani Tajvan slabe poverenje u savez. Rusija učvršćuje kontrolu nad Suvalskim prolazom, dok Kina anektira Tajvan. Evropa, suočena sa unutrašnjim podelama i nedostatkom vojne spremnosti, počinje da razmatra nove saveze s Dalekim istokom. Ovaj scenario, iako hipotetičan, ukazuje na stvarne ranjivosti zapadnih demokratija.
Decenije nedovoljnog ulaganja u odbranu, zajedno sa političkom polarizacijom, čine Zapad ranjivim na koordinisane pretnje autoritarnih režima. Širef poziva na hitno jačanje odbrambenih kapaciteta, uključujući planiranu odbrambenu traku duž granice sa Rusijom, kao i na veću saradnju unutar NATO-a kako bi se sprečila eskalacija u globalni sukob.
Ovaj hipotetički scenario takođe ističe značaj međunarodne saradnje i zajedničkog delovanja u suočavanju sa pretnjama koje dolaze iz autoritarnih režima. U svetlu nedavnih događaja, važno je da zapadne demokratije prepoznaju svoje slabosti i preduzmu proaktivne mere kako bi osigurale svoju bezbednost.
Uprkos izazovima, postoji potreba za jačanjem transatlantskih veza i obnavljanjem poverenja među članicama NATO-a. Ova situacija može poslužiti kao upozorenje za sve zemlje koje teže očuvanju slobode i demokratije. Održavanje stabilnosti u Evropi i šire zahteva kolektivni odgovor, kako bi se osigurala budućnost slobodnih nacija.
U tom smislu, važno je raditi na jačanju unutrašnjih kapaciteta, ali i na jačanju međunarodnih odnosa. Samo kroz zajednički rad i saradnju možemo se suočiti sa izazovima budućnosti. U globalizovanom svetu, pretnje su često međusobno povezane, a saradnja između nacija može biti ključna za prevazilaženje kriza.
U zaključku, ovaj hipotetički scenario ukazuje na neophodnost jačanja kolektivne bezbednosti i odbrambenih kapaciteta, kako bi se zapadne demokratije pripremile za moguće buduće izazove. U svetlu brzih promena u međunarodnim odnosima, važno je ostati budan i spreman na odgovor na pretnje koje dolaze iz različitih pravaca.
