Narodna poslanica Ivana Rokvić našla se u centru pažnje zbog incidenta koji se dogodio ispred Narodne skupštine Srbije. Tokom skupa studenata, koji su se okupili kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo situacijom u visokom obrazovanju, Roknićeva je pokušala da ukloni transparent organizacije Studenti 2.0, za koji se smatra da je bio uvredljiv. Policija je bila primorana da interveniše jer je poslanica navodno oštetila pomenuti transparent i imala sa sobom oštar predmet dužine sečiva od 6 cm.
Incident se odigrao kada su studenti počeli da izvode protestne poruke, ističući sarkastičan transparent sa natpisom ‘Bolje ćaci nego naci’. Ovaj natpis je, kako se pretpostavlja, ukazivao na nezadovoljstvo studentima zbog načina na koji se vodi obrazovni sistem u zemlji i nesposobnosti vlasti da reše nagomilane probleme. Poslanica Rokvić je, umesto da ih posluša i potraži rešenje, reagovala na način koji je mnoge iznenadio.
Ministarka obrazovanja, koja je osudila ponašanje poslanice, označila je ovaj postupak kao sramotan i skandalozan. Njena izjava podržava stav da je važno čuti glas studenata i omogućiti im da izraze svoja mišljenja bez straha od fizičkih incidenata. Ovaj događaj dovodi u pitanje političku kulturu i bezbednost u zemlji, gde bi bilo ko trebao imati pravo da iznese svoje stavove bez pretnje ili intervencije.
Reakcije javnosti na ovaj incident su bile podeljene. Dok neki smatraju da je poslanica delovala u okviru svojih ovlašćenja da spreči šta smatra uvredljivim, drugi su je kritikovali za nepoštovanje prava na slobodu govora i okupljanja. Štaviše, mnogi smatraju da je ovakav pristup samo dodatno pogoršao ionako napetu situaciju u visokom obrazovanju, koja je već dugo predmet rasprava i protesta.
Studenti su osećali potrebu da se okupe jeste učinio je da se njihov glas čuje i bore za svoja prava. Transparent s natpisom ‘Bolje ćaci nego naci’ služi kao metafora za njihov ogroman gnev prema trenutnoj situaciji u obrazovanju, gde se često više pažnje poklanja politikantskim igrama, nego samoj edukaciji i potrebama studenata.
Pored toga, incident podiže važna pitanja o bezbednosti protestanata i načinu na koji vlasti reaguju na različite oblike neslaganja. Strah od toga šta se može dogoditi kada se student pojavi s transparentom koji je možda izlišen s drugim značenjem ili se može protumačiti kao provokacija, postavlja osnovu za ozbiljnu diskusiju o otvorenosti i slobodi u društvu.
Nakon što je incident izazvao niz reakcija, političari i istaknuti javni radnici pozivaju na dijalog između različitih strana, kako bi se sprečili ovakvi incidenti u budućnosti. Potrebno je razgovarati o tome kako se znanje i ideje mogu slobodno razmenjivati bez straha od konflikta ili represije. U svetlu ovih događaja, važno je da se ne zaboravi suštinska svrha političkog delovanja, a to je služenje građanima, a ne njihovo gušenje.
