U osnovnom sudu privremenih institucija u Prištini, nastavljeno je suđenje protiv četvorice Srba: Miluna Milenkovića, Dejana Pantića, Aleksandra Vlajića i Miomira Vakića. Optuženi su za navodni teroristički napad na prostorije Opštinske izborne komisije u severnom delu Kosovske Mitrovice, koji se dogodio 6. decembra 2022. godine. Tokom današnjeg ročišta, saslušan je Aleksandar Vlajić, dok su ostala trojica odlučila da se brane ćutanjem.
Branilac Aleksandra Vlajića, Miloš Delević, izneo je na sudu da njegov klijent nije učestvovao u napadu i da su optužbe zasnovane na pretpostavkama, a ne na čvrstim dokazima. Vlajić je u svojoj odbrani objasnio da je tog dana prolazio pored prostorija OIK vraćajući se kući iz grada i da je pozvao svoju suprugu zbog straha za njenu bezbednost usled sirena i eksplozija koje su se čule. Delević je istakao da ne postoji dokaz da je Vlajić pozvao Miluna Milenkovića, što je tužilaštvo navelo kao jedan od dokaza.
Advokat Miluna Milenkovića, Predrag Miljković, naglasio je da tužilaštvo nije uspelo da dokaže da se zaista dogodio teroristički napad. On je dodatno istakao da su dokazi koje su izneli tužioci zasnovani na spekulacijama i informativnim izveštajima policije, dok je nivo sumnje u optužnicu izuzetno nizak. Miljković je istakao da su potrebni čvrsti dokazi da bi se osnovala sumnja na teroristički napad, a ne samo pretpostavke.
Optužnica tereti četvoricu Srba da su, zajedno sa drugim licima, izveli teroristički napad na OIK tako što su bacili dve ručne i dve šok bombe u pravcu kancelarije, što je dovelo do značajne materijalne štete i ugrozilo živote ljudi. U pritvoru se nalaze Milun Milenković i Aleksandar Vlajić, dok se Dejan Pantić i Miomir Vakić brane sa slobode.
Suđenje se nastavlja, a završne reči su zakazane za 2. jul, kada se očekuje izricanje presude. Ovaj slučaj je izazvao pažnju javnosti zbog ozbiljnosti optužbi i političkog konteksta u kojem se odvija. Tema terorizma i bezbednosti na Kosovu ostaje veoma osetljiva, a ovaj slučaj dodatno komplikuje već napetu situaciju između srpske i albanske zajednice u regionu.
Ova situacija takođe osvetljava izazove pravnog sistema i pravde na Kosovu, gde su često optužbe povezane sa nacionalnim i etničkim identitetom. Mnogi posmatrači smatraju da su ovakvi slučajevi često ispolitizovani, a prava optuženih ponekad zanemarena zbog šireg političkog konteksta. U ovom slučaju, odbrana se fokusira na nedostatak konkretnih dokaza koji bi potkrepili tvrdnje tužilaštva, dok tužilaštvo smatra da su sumnje dovoljno jake da se pokrene postupak.
S obzirom na sve što je do sada izrečeno na suđenju, očekuje se da će završne reči dodatno rasvetliti situaciju i stavove obe strane. Ovaj slučaj može imati dalekosežne posledice ne samo za optužene, već i za širu zajednicu na Kosovu, posebno u svetlu previranja i napetosti koje su prisutne u regionu. Kako se bliži datum izricanja presude, oči javnosti biće uprte u ovaj slučaj, nadajući se pravednom ishodu koji će doprineti stabilizaciji odnosa među zajednicama na Kosovu.
