Viši sud u Beogradu je danas izrekao presudu Vladimiru i Miljani Kecmanović, roditeljima dečaka koji je izvršio masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar“. Oba roditelja su osuđena na zatvorske kazne, a predsednik sudskog veća je prilikom obrazloženja presude istakao da je dečak ubica ispalio ukupno 66 metaka, od kojih je čak 75% pogodilo žrtve. Masakr je trajao samo 2 minuta i 1 sekundu od trenutka kada je ispaljen prvi metak do trenutka kada je dečak napustio školu.
Vladimir Kecmanović je osuđen na 14 godina i šest meseci zatvora, dok je Miljana Kecmanović dobila kaznu od dve godine i 11 meseci. Nakon izricanja presude, glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Nenad Stefanović, najavio je da će tužilaštvo uložiti žalbu na visinu izrečenih kazni.
Apelacioni sud je prethodno ukinuo deo prve presude roditeljima, navodeći „bitne povrede postupka“. U obrazloženju, sud je istakao da su razlozi presude nejasni i protivrečni, posebno u odnosu na Vladimira i Miljanu Kecmanović. Prva presuda je doneta 30. decembra 2025. godine, kada je Vladimir bio osuđen na 14,5 godina zatvora, a Miljana na tri godine. Ove presude su sada ukinute.
Pored Kecmanovića, osuđen je i instruktor iz streljane, Nemanja Marinković, koji je bio kažnjen sa 15 meseci zatvora zbog lažnog svedočenja. Apelacioni sud je preinačio njegovu kaznu na godinu dana, koju će izdržavati u svojim prostorijama.
Vladimir Kecmanović se tereti za teška dela protiv opšte sigurnosti, jer je tokom godine pre tragedije obučavao svog sina da rukuje oružjem i municijom, vodeći ga u streljački klub i na otvorene prostore za vežbanje. Tužilaštvo je navelo da je takva obuka bila neprimerena za uzrast deteta. Takođe, Kecmanović je optužen za kršenje Zakona o oružju, jer nije obezbedio adekvatne uslove za čuvanje oružja i municije, što je dovelo do tragedije.
Miljana Kecmanović je optužena za zanemarivanje i zlostavljanje svog sina, koji je izvršio masakr. Njihovo neadekvatno vaspitanje i nedostatak nadzora su, prema rečima tužilaštva, doprineli tragediji koja se dogodila u školi.
U ovom slučaju, fokus je na odgovornosti roditelja za postupke njihovog deteta. Stručnjaci se slažu da je vaspitanje i obrazovanje dece od ključnog značaja za sprečavanje nasilnog ponašanja. Roditelji, kao prvi uzori svojim mališanima, imaju veliku odgovornost u oblikovanju njihovih vrednosti i svesti o pravilima ponašanja u društvu.
Ova tragedija je potresla Srbiju i otvorila brojna pitanja o bezbednosti u školama, kao i o ulozi porodice u razvoju dece. Mnogi se pitaju kako je moguće da jedan dečak dođe do oružja i izvrši tako strašan čin, a da pritom njegovi roditelji ne prepoznaju signale upozorenja.
Osim pravnih posledica, ovaj slučaj nosi i društvene posledice, jer se postavlja pitanje kako se društvo može bolje brinuti o deci i mladima, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Potrebno je više pažnje posvetiti prevenciji nasilja, obrazovanju o sigurnosti i odgovornosti, kao i podršci porodicama koje se suočavaju sa izazovima u vaspitanju.
U svetlu ove tragedije, važno je da svi učesnici u društvu, uključujući obrazovne institucije, roditelje, stručnjake i vladu, rade zajedno na stvaranju sigurnijeg okruženja za decu i mlade. Samo kroz zajednički rad i razumevanje možemo obezbediti da se ovakvi događaji ne ponove.
