Vrhovni sud Specijalizovanih veća Kosova u Hagu odbacio je zahtev bivšeg vođe tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Kadrija Veseljija za privremeno puštanje na slobodu. Ova informacija je objavljena na zvaničnom sajtu Specijalizovanih veća, a odluka je doneta 19. decembra ove godine. Veselji je svoj zahtev za zaštitu zakonitosti podneo poverljivo u novembru 2025. godine, a isti se odnosio na odluku Apelacionog suda iz 13. avgusta 2025. godine, kojom je potvrđeno ranije odbijanje njegovog zahteva za privremeno puštanje.
Izvođenje dokaza u predmetu protiv bivših vođa tzv. OVK-a, uključujući Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, završeno je, a završne reči će biti iznete od 9. do 13. februara 2026. godine. Specijalizovana veća su takođe rezervisala dodatne termine, 16. i 18. februara, za slučaj da bude potrebno iznošenje dodatnih završnih reči. Sudsko veće je naglasilo da završni podnesci i izjava o posledicama krivičnih dela prema žrtvama treba da budu podneti do 19. januara 2026. godine.
U ovom postupku, tužilaštvo je zatražilo izvođenje dokaza kojima bi se pobili navodi odbrane, međutim, veće je odbilo taj zahtev, utvrdivši da uslovi za prihvatanje takvih dokaza nisu ispunjeni. Bivši vođe OVK optuženi su za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, koji su počinjeni u nelegalnim pritvorima OVK na Kosovu i Metohiji (KiM) i u Albaniji u periodu od januara 1998. do decembra 2000. godine.
Suđenje je počelo u aprilu 2023. godine, kada je tužilaštvo pozvalo 125 svedoka i izvelo oko 3.000 materijalnih dokaza. Odbrana je započela izvođenje svojih dokaza 15. septembra 2025. godine, ali su do sada dokaze izvodili samo timovi odbrane Tačija i Krasnićija. Izvođenje dokaza odbrane završeno je 2. decembra 2025. godine.
Tzv. OVK tokom 1998. i 1999. godine počinila je brojne zločine, uključujući ubistva i otmice, nad pripadnicima vojske i policije tadašnje Jugoslavije, Srbima i drugim nealbancima, kao i nad Albancima koji nisu želeli da budu pomagači ili članovi OVK. Ovi zločini su deo šireg konteksta sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, gde su se ratni zločini i zločini protiv čovečnosti često događali, a koji su do danas ostavili duboke i bolne ožiljke na društvu.
Osim pravne dimenzije ovog suđenja, važno je napomenuti da ono ima i značajan društveno-politički uticaj. U društvima koja su prošla kroz ratne sukobe, kao što je Kosovo, procesi pravde često su neophodni za pomirenje i izgradnju budućnosti. Međutim, ti procesi mogu biti i izvor napetosti i podela, jer različite strane imaju različite perspektive i sećanja na događaje iz prošlosti.
Suđenje bivšim liderima OVK i njihova optužba za ratne zločine izaziva različite reakcije u javnosti, a mnogi se pitaju koliko će pravda biti zadovoljena i kako će se to odraziti na budućnost Kosova. Očekivanja su velika, jer se smatra da će ishod ovog suđenja imati dugoročne posledice ne samo za optužene, već i za sve žrtve sukoba i njihove porodice.
U tom smislu, praćenje ovog procesa i njegovih rezultata od strane međunarodne zajednice, kao i domaće javnosti, biće ključno za razumevanje kako se društvo nosi sa svojom prošlošću i kako planira da gradi budućnost. Bez obzira na to kako se situacija razvija, jasno je da će suđenje Kadriju Veseliju i ostalim liderima OVK ostati u fokusu pažnje, a ishodi će biti od značaja za sve strane uključene u ovaj kompleksan i emotivan slučaj.
