Zdrava konkurencija na poslu može biti dobra stvar, ali je važno prepoznati toksične obrasce ponašanja koje neki šefovi koriste kako bi manipulisali svojim zaposlenima. Svakako, nije uvek lako identifikovati takvog šefa, jer toksične osobine često nisu očigledne. Psiholozi ističu nekoliko fraza koje bi mogle ukazivati na to da vaš šef nije dobar lider.
Jedna od najčešćih izjava koju toksični šefovi koriste je: „Da li si stvarno mislio/la da je ovo urađeno dobro?!“ Ova retorička fraza ne samo da umanjuje samopouzdanje zaposlenog, već i stvara osećaj straha od greške. Umesto da se postavi pitanje koje bi podstaklo razumevanje, ovakvo pitanje ima za cilj da umanji vrednost zaposlenog.
Još jedan indikator toksičnog ponašanja je zahtev za organizovanjem društvenih događaja. „Znam da si zauzeta, ali možeš li da organizuješ virtuelno kancelarijsko druženje?“ Ova vrsta zahteva često se upućuje ženama, pod pretpostavkom da će se bolje snaći u organizaciji takvih događaja. Ipak, važno je napomenuti da ovo ne spada u radne obaveze i može se smatrati dodatnim opterećenjem.
Pored toga, šefovi ponekad koriste upoređivanje među zaposlenima kako bi stvorili pritisak. Izjava kao što je „Tvoje kolege su to uradile, pa treba i ti“ može stvoriti neprijateljsku atmosferu i potkopati timski duh. Zdrava konkurencija može biti motivišuća, ali kada postane alat za pritisak, ona gubi svoj pozitivan efekat.
Toksični šefovi takođe često koriste izjave koje ukazuju na nedostatak poverenja. „To me od tebe uopšte ne čudi, trebalo je da znam“ može signalizirati da šef ne veruje u sposobnosti zaposlenog. Ovakav stav samo dodatno opterećuje zaposlene i stvara stres.
Problemi se javljaju i kada šefovi zakazuju sastanke u nezgodno vreme. „Hajde da razgovaramo oči u oči, naći ćemo se u 8 ujutru“ može biti nepoštovanje privatnog vremena zaposlenih. Dobar menadžer bi trebao da razume važnost balansa između privatnog i poslovnog života, kao i potrebu za odmorkom.
Izjave poput „Hvala ti što si nam ‘kancelarijska mama’!“ takođe su problematične. Iako je lepo pomagati kolegama, preuzimanje previše obaveza može postati opterećenje. Zaposleni treba da se fokusiraju na svoje primarne zadatke, a ne na dodatne obaveze koje ih mogu iscrpiti.
Ponekad, šefovi ne poštuju odmore svojih zaposlenih. „Znam da si na odmoru, ali…“ je fraza koja može značiti da šef ne razume značaj odmora. Rad na daljinu je dodatno otežan ovim ponašanjem, jer mnogi menadžeri očekuju da će njihovi zaposleni biti dostupni i van radnog vremena.
Na kraju, seksizam na radnom mestu takođe može biti indikator toksičnog okruženja. Izjava poput „Ide ti tako dobro, samo zato što si… (žena)“ može umanjiti vrednost radnika i stvoriti osećaj nesigurnosti. Muškarci često dobijaju konstruktivne kritike, dok žene dobijaju nejasne povratne informacije koje ne pomažu u njihovom razvoju.
U zaključku, prepoznavanje toksičnih obrazaca ponašanja na radnom mestu je ključno za održavanje zdravog poslovnog okruženja. Zaposleni bi trebali biti svesni ovih fraza kako bi mogli preispitati svoje radno okruženje i, ako je potrebno, potražiti bolje. Zdrava konkurencija i podržavajuće liderstvo su od suštinske važnosti za zadovoljstvo na radu i profesionalni razvoj.
