Profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, Vladan Petrov, osvrnuo se na aktuelne studentske proteste i delovanje tzv. studentske liste. On je istakao da ova lista nije pravi reprezentativni organ studenata, jer nije jasno ko je iza nje i ko je njen stvarni autor. U razgovoru za TV K1, Petrov je naveo da studenti koji učestvuju u protestima trenutno deluju više u virtuelnom prostoru, dok je njihovo fizičko okupljanje u realnom svetu u opadanju.
Prema njegovim rečima, smanjenje fizičkih okupljanja je pozitivna stvar, s obzirom na to da su prethodna organizovana okupljanja često bila obeležena nasiljem. Petrov smatra da bi oni koji stoje iza studenata u blokadi trebali da razmotre svoje naredne korake i da se, ukoliko imaju političke ambicije, predstave javnosti imenom i prezimenom. Takođe, naglasio je da je važno da izlože makar osnovne konture svog budućeg programa kako bi se izbegla konfuzija i nejasnoće oko njihovih namera.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se u društvu vodi rasprava o ulozi studenata i njihovoj angažovanosti u političkim pitanjima. Mnogi se pitaju da li su studenti dovoljno informisani o problemima s kojima se suočavaju ili su njihovi protesti vođeni isključivo strastima i emotivnim reakcijama. Petrov je pozvao na veću transparentnost i odgovornost u organizaciji protesta, naglašavajući da je važno da studenti znaju zašto se bore i šta žele da postignu.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da su protesti često oblikovani i od strane različitih političkih aktera koji koriste studentske nezadovoljstva za svoje ciljeve. Petrov ukazuje na to da bi studenti trebali da budu svesni ovih uticaja i da se bore za svoje interese na način koji je konstruktivan i bez nasilja.
Osim toga, profesor Petrov je istakao značaj dijaloga između studenata i institucija. On smatra da je važno da studenti iznesu svoje stavove i zahteve kroz razgovor, a ne kroz nasilne proteste. U tom smislu, potrebna je veća prozračenost i otvorenost u komunikaciji između studenata i univerziteta, kao i državnih institucija.
Petrov takođe naglašava da je važno da studenti razumeju šire društvene kontekste u kojima deluju. Njihovi protesti ne mogu biti posmatrani samo kroz prizmu akademskih pitanja, već i kroz šira politička i ekonomska pitanja. U tom smislu, studenti bi trebali da se edukuju o svojim pravima, ali i o odgovornostima koje dolaze sa aktivizmom.
S obzirom na trenutnu situaciju, Petrov smatra da bi studenti trebali da se fokusiraju na izgradnju zajedništva i solidarnosti unutar svojih redova. Umesto da se dele na frakcije ili grupe koje se bore jedna protiv druge, studenti bi trebali da rade zajedno kako bi ostvarili zajedničke ciljeve. Ovaj pristup bi mogao doprineti jačanju njihovih zahteva i povećanju njihove pregovaračke moći.
Na kraju, profesor Petrov je pozvao studente da preuzmu odgovornost za svoje akcije i da jasno definišu svoje ciljeve. Samo kroz otvoren dijalog i odgovorno delovanje mogu postići promene koje žele da vide. U tom smislu, važno je da njihova delovanja budu usmerena ka konstruktivnim rešenjima, a ne ka destruktivnim akcijama koje samo produbljuju postojeće podele.
U svetlu svega navedenog, jasno je da je angažman studenata u društvenim pitanjima od suštinskog značaja, ali da je način na koji se taj angažman manifestuje ključan za postizanje željenih rezultata.
