Studenti u blokadi su nedavno objavili da na izbornoj listi koju spremaju neće biti predstavnika opozicije, vladajuće koalicije, niti lidera, sa ciljem da se „odreknu kulta ličnosti“. Ova odluka je označila kraj spekulacija o mogućoj saradnji sa opozicijom na predstojećim izborima. Analitičari sugerišu da će se najverovatnije formirati dve ili više lista, ali to ne isključuje mogućnost buduće koordinacije između studenata i opozicije.
Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, naglašava da će studentska lista najverovatnije imati drugačiji put od opozicije, i da neće računati na njene predstavnike osim u obliku podrške. On smatra da će se nastaviti određeni oblik dijaloga, ali pod uslovima koje su postavili studenti, s obzirom na to da opozicija nema dovoljno manevarskog prostora da se nametne kao snažan igrač. Protesti koje su organizovali studenti su ostavili snažan utisak na javnost, dok opozicija deluje slabije i manje uverljivo.
Klačar predviđa da će biti najmanje dve liste, ali ukazuje na mogućnost da deo opozicije neće izaći na izbore, što bi moglo dovesti do njihovog gubitka podrške i mogućeg gašenja. On takođe naglašava da ne očekuje da će opozicija delovati samostalno, već da će se udružiti sa strankama koje imaju slične programe.
Politikolog Aleksandar Ivković dodaje da, ako studenti odbiju saradnju sa opozicionim strankama, postoji velika verovatnoća da će opozicija izaći na izbore odvojeno. On smatra da je malo verovatno da će se ostvariti scenarij u kojem opozicija ne izlazi na izbore, već samo podržava studentsku listu. U tom slučaju, može se očekivati najmanje dve liste opozicije, što povećava rizik da neka od njih neće preći cenzus, čime bi se rasuli opozicioni glasovi.
Ivković smatra da bi najbolja opcija za opoziciju i studente bila lista koja bi uključivala kandidate iz studentskih redova, građanske grupe i neke opozicione partije bez stranačkih obeležja. Ipak, mogućnost za ovakvu saradnju deluje veoma malo verovatno, a mnogo će zavisiti od datuma održavanja izbora.
Studenti su sredinom maja zatražili vanredne parlamentarne izbore, a od tada se vodi rasprava o mogućoj saradnji sa opozicijom. Aleksa Simić, student sa Fakulteta političkih nauka, izjavio je da je studentska lista skoro završena i da se očekuju samo manje izmene. On je pojasnio da će na listi biti nova lica, ljudi koji nisu imali političke ambicije, a koji su „neukaljani političkim kontroverzama“.
Međutim, Klačar izražava sumnju u to da će ovakva ideja biti uspešna u praksi. On naglašava da je teško zamisliti da grupa od 250 ljudi može efikasno komunicirati bez odabranih pojedinaca koji će predstavljati listu u javnosti. Ivković dodaje da to što neće biti jednog lidera ne znači da neće biti prepoznatljivih ličnosti unutar liste, što bi moglo biti ključno za njihov uspeh u kampanji.
Na kraju, iako su studenti odlučili da se distanciraju od tradicionalnih političkih struktura, ostaje otvoreno pitanje kako će se ova strategija reflektovati na njihov izborni rezultat. Dijalog između studenata i opozicije verovatno će se nastaviti, ali će konačni ishod zavisiti od sposobnosti obe strane da se prilagode novim političkim okolnostima. U tom kontekstu, nadležni analitičari prate razvoj situacije i potencijalne promene koje bi mogle uticati na dinamične političke odnose u zemlji.
