Studenti u blokadi u Novom Sadu već šest meseci traže pravdu za stradale u padu nadstrešnice, a sada su odlučili da zatraže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Njihovi zahtevi, kako su naglasili, nemaju politički cilj, ali su dobili podršku od više opozicionih stranaka. Ova situacija ukazuje na trenutnu političku napetost u zemlji i na težnje mladih da se aktivno uključe u proces donošenja odluka.
Demokratska stranka (DS) je jedinstveno podržala zahtev studenata, uprkos tome što su izjavili da ne postoje uslovi za fer i poštene izbore u Srbiji. Oni su ponudili pomoć univerzitetsko-studentskoj listi, ali bez ulaska u koaliciju ili formiranja sopstvene izborne liste. Ova podrška pokazuje da opozicija prepoznaje značaj studentskog pokreta i njegove sposobnosti da mobilizuje javnost.
Pokret Kreni-promeni, Ekološki ustanak, Socijaldemokratska stranka, Zaleno-levi front i Liga socijaldemokrata Vojvodine takođe su se pridružili izazovu studenata. Savo Manojlović, lider Kreni-promeni, istakao je da su studenti uspostavili jedinstvenu organizacionu strukturu koja je nedostajala opoziciji, dok je predsednik Ekološkog ustanka pozvao sve ekološke organizacije i građane da podrže ovaj zahtev. Ovakva solidarnost između studenata i političkih stranaka ukazuje na to da se opozicija može osloniti na podršku građana u svojim naporima da izazove trenutnu vlast.
Socijaldemokratska stranka je izjavila da su vanredni izbori jedini način za izlazak iz političke i društvene krize u kojoj se Srbija nalazi. Narodni pokret Srbije (NPS) je, s druge strane, naglasio da se ne odriču ideje o prelaznoj vladi, ali smatraju da bi se ona trebala formirati nakon parlamentarnih izbora. Ova podela u stavovima o formiranju vlade samo dodatno komplicira političku situaciju.
Podršku studentima izrazio je i POKS, koji se protivi trenutnim izborima bez fer uslova, dok su iz Zeleno-levog fronta napomenuli da je pitanje izbornih uslova i dalje otvoreno, ali su se pridružili zahtevu za vanredne izbore. Ova podrška može da utiče na jačanje studentskog pokreta i njegovu sposobnost da utiče na političke odluke.
Predsednik Narodne stranke, Vladimir Gajić, izjavio je da je dobro što su studenti zatražili vanredne izbore, jer je sada jasno da je na vlasti da odluči da li će prihvatiti taj zahtev. On je takođe naglasio da opozicija može da se suoči s izazovom da prestane da postoji, ukoliko se od njih traži da ne učestvuju na izborima. Ova izjava ukazuje na to da se politička scena u Srbiji suočava s ozbiljnim pitanjima identiteta i legitimiteta.
Studenti su, i pored svih pritisaka, ostali dosledni svojim zahtevima. Njihovo insistiranje na raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora može se smatrati i kao način da skrenu pažnju na širok spektar problema koji muče društvo. Prethodno su naglašavali da njihovi zahtevi nemaju politički cilj, ali sada je jasno da se politička dinamika menja i da su njihova akcija i zahtevi odraz šireg nezadovoljstva u društvu.
Većina opozicionih stranaka je pre ovog zahteva studenata bila protiv raspisivanja izbora, tvrdeći da nema uslova za fer i slobodne izbore. Ipak, sada se čini da su se odnosi među strankama i studentima preusmerili ka zajedničkom cilju – traženju promene. Ova situacija će sigurno oblikovati političku scenu u Srbiji u narednim mesecima, dok se očekuje odgovor vlasti na zahteve studenata i opozicije.
