Branko Pušica (37) osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora od 18 godina zbog ubistva bračnog para, Ivane i Predraga Novakovića, koje se dogodilo 31. decembra u punom ugostiteljskom objektu u Arilju. Tokom incidenta, Pušica je ispalio više hitaca u Novakoviće, a pretila mu je i doživotna kazna. Na ovu presudu dozvoljena je žalba, a porodica preminulih smatra da je kazna blaga s obzirom na brutalnost zločina.
Tužilac je istakao da je ubistvo počinjeno iz osvete i niskih pobuda, s obzirom na prethodne sukobe između Pušice i Predraga Novakovića. Navodi se da je Pušica nakon verbalne prepirke napustio kafić, vratio se sa pištoljem i hladnokrvno pucao. Prvo je pogodio Predraga u slepočnicu, a zatim još tri puta dok je ležao na podu. Nakon toga, ubio je i Ivanu.
Pušica je tokom suđenja tvrdio da je bio neuračunljiv, a veštaci su utvrdili da je imao 2,7 promila alkohola u krvi. Odbrana je koristila ovo kao olakšavajuću okolnost, dok je tužilac naglasio da je od prvog sukoba do zločina prošlo dovoljno vremena da Pušica odustane od namere.
Zoran Pavlović, savetnik za ljudska prava, izjavio je da je reč o hladnokrvnom i planiranom napadu, naglašavajući da su žrtve, bračni par, ostavili iza sebe članove porodice koji su ostali bez roditelja. On je postavio pitanje o ravnoteži pravde i da li su žrtve zaslužile potpunu satisfakciju za nenadoknadiv gubitak.
Pavlović je ukazao na to da u ovakvim slučajevima pravosudni sistem mora strože da meri olakšavajuće okolnosti. Njegova izjava o viktimizaciji ukazuje na to da su posledice zločina daleko šire, utičući na celu zajednicu, ne samo na porodice žrtava.
Advokat Goran Petronijević je takođe komentarisao situaciju, naglašavajući da su obeležja teškog ubistva prisutna i da bi kao takvo moglo zaslužiti kaznu doživotnog zatvora. Porodica Novaković smatra da je kazna veoma blaga za svirepo ubistvo koje je ostavilo dvoje dece bez roditelja, a motiv zločina je bio osveta.
Tokom izricanja presude, Pušica je izrazio kajanje, rekavši da bi sve dao da može da vrati vreme unazad. Njegove reči o saučešću prema porodici žrtava dodatno su pojačale osećaj tragedije.
Ovaj slučaj takođe ponovo otvara pitanje kontrole oružja u Srbiji. Svaki propust u proveri psihičke stabilnosti, sklonosti nasilju ili zloupotrebi alkohola može imati fatalne posledice kada je reč o posedovanju oružja. Pravnici napominju da Apelacioni sud ima mogućnost da preinači ili poveća kaznu, ukoliko oceni da su okolnosti dela teže nego što je prvostepeni sud procenio.
Javni interes u ovom slučaju je ogroman, s obzirom na brutalnost zločina i emotivni uticaj koji je imao na zajednicu. Pitanje pravde za žrtve i njihove porodice ostaje ključno, a svaka presuda se pažljivo prati kako bi se osiguralo da pravda bude zadovoljena.
U ovom kontekstu, važno je razmotriti i šire društvene implikacije, jer ovakvi zločini ne pogađaju samo pojedince već celokupnu zajednicu. Kroz razgovor i analizu ovih događaja, može se raditi na stvaranju sigurnijeg okruženja za sve građane. Pravosudni sistem mora biti u stanju da odgovori na brutalnost zločina i pruži adekvatne kazne koje će odražavati težinu dela.
