Posebno upada u oči koliko su se razlike povećale prethodnih godina. Zaposleni stranci u Nemačkoj zarađuju mnogo manje od domaćih državljana, pokazuje statistika Savezne agencije za rad. Dok su nemački državljani u prošloj godini imali mesečni srednji prihod od 3.509 evra bruto, kod stranaca je ta vrednost bila 2.614 evra. Ovo predstavlja razliku od čak 895 evra, odnosno četvrtinu manje.
Ova statistika se ne odnosi na prosek, već na medijanu, koja predstavlja vrednost ispod i iznad koje se nalazi po tačno polovina svih prihoda. Ovaj način računanja ublažava uticaj veoma niskih i veoma visokih plata i smatra se da bolje odražava standard „običnog“ čoveka.
## Stranci rade slabije plaćene poslove
Razlika između Nemaca i stranaca je posebno drastična kada su u pitanju došljaci iz Sirije, Avganistana ili Eritreje, koji zarađuju 1.475 evra manje od domaćih. Ove informacije je saopštila Savezna Vlada u odgovoru na poslanički upit iz redova Alternative za Nemačku. Uočljivo je da su se razlike povećale tokom godina — tako je 2010. godine razlika iznosila 11,6 odsto, što je odgovaralo 317 evra.
Razlika se ne može pripisati samo obrazovanju, jer postoji čak i kod nekvalifikovanih radnika — stranci tu dobijaju 415 evra manje od Nemaca. Nekvalifikovani radnici iz Srbije i regiona zarađuju 208 evra manje mesečno, dok ljudi iz izbegličkih zemalja imaju 657 evra manje mesečno, prema izveštaju Dojče vele. U takozvanom „sektoru niskih plata“ radi tek 16 odsto od svih nemačkih zaposlenih, dok je kod stranaca taj udeo čak 37 odsto.
## Da li migracija obara zarade?
Nemačka Vlada tumači razliku u platama time što radnici iz inostranstva često imaju manje iskustva i stručnosti. Prema odgovoru Vlade, zapošljavanje više stranaca može da ima „efekat pritiska na srednju zaradu“. Herbert Briker iz Instituta za istraživanje tržišta rada pri Agenciji za rad naglašava da su ljudi koji su se tek doselili obično na početku karijere i da će njihove plate tokom karijere znatno rasti.
Rene Špringer, poslanik Alternative za Nemačku, koji je postavio upit Vladi, ističe da „doseljavanje ne sme voditi dampingu zarada“. Njegova stranka se oštro protivi masovnom doseljavanju, posebno prijemu potražilaca azila. S druge strane, Briker smatra da „dolazak migranata ima tek marginalni uticaj na plate“.
Razlike se, prema mišljenju vlasti u Berlinu, mogu smanjiti zakonski propisanom minimalnom platom koja postoji već nekoliko godina, kao i podsticanjem stranaca da se usavršavaju u Nemačkoj. Prema Saveznoj agenciji za rad, u poslednjem mesecu prošle godine, puno radno vreme u Nemačkoj imalo je 21 milion domaćih državljana i tri miliona stranaca.
## Zaključak
Kao što se može primetiti iz ovih podataka, razlike u platama između domaćih i stranih radnika u Nemačkoj su značajne i postaju sve veće. Ova situacija može imati dugoročne posledice po ekonomski status stranaca, kao i na percepciju i integraciju u nemačko društvo. Usmeravanje na obrazovanje i usavršavanje stranih radnika, kao i implementacija minimalne plate, mogu biti ključni koraci ka smanjenju ovih razlika. U isto vreme, važno je da se izbegne dampingu zarada, kako bi se obezbedila pravedna i održiva ekonomija. U svetlu ovih informacija, pitanje integracije stranaca i osiguranja pravde na tržištu rada ostaje aktuelno i izazovno za nemačku vladu i društvo u celini.
