Neki vozači godinama izbegavaju vožnju, birajući da voze noću ili samo po mirnim ulicama kako bi smanjili stres i prešli preko straha koji ih obuzima. Ovaj strah može biti rezultat nedostatka iskustva, traumatičnih događaja kao što su saobraćajne nesreće, ili pritiska iz okoline, uključujući porodicu.
Jedan Beograđanin podelio je svoju priču na društvenim mrežama o tome kako se suočio sa strahom od vožnje. Položio je vozački ispit pre nekoliko meseci, ali nakon toga nije seo za volan. Kada je otišao da kupi automobil, doživio je pravu dramu na putu. „Prvi put sam u vozilu, obliva me hladan znoj, osećam mučninu, srce mi kuca 300 na sat. U vožnji auto se gasi, pretiču me, obilaze, psuju… Samo što nisam pao u nesvest“, ispričao je. Umesto da odabere auto-put, završio je na Dorćolu, a put do kuće mu je trajao dva i po sata.
Ova priča izazvala je brojne komentare drugih koji se suočavaju sa sličnim strahovima. Mnogi vozači su priznali da se parališu od straha kada sednu za volan. Jedna devojka je napisala da retko vozi jer je previše nervozna. „U vožnji počnem da se tresem, znojim, boli me stomak i osećam se kao da ću svakog trenutka zaplakati“, priznala je. Potražila je stručnu pomoć, a psihoterapeut joj je savetovao da razgovara sama sa sobom dok vozi, kako bi se umirila.
Neki vozači su našli načine da se suoče sa svojim strahom. Jedan momak vozi samo po parkingu jer se boji da vozi na otvorenom. „Užasno se osećam i nerviram se zbog toga“, rekao je. Drugi vozač, koji je doživeo tešku nesreću, vozi samo po mirnim ulicama, izbegavajući duže relacije.
Neki od njih doživljavaju ozbiljne posledice straha pre vožnje. Jedna žena je priznala da ne može da spava noću pre vožnje, dok drugi vozači osećaju anksioznost zbog mogućnosti greške. „Imam 30 godina i stalno se bojim da ću pogrešiti“, rekla je jedna vozačica koja vežba sa ocem, ali ponekad oseća dodatni pritisak.
Jedan muškarac je uspeo da pređe preko svog straha vožnjom po gužvi. „Kada sam video bakicu na skuteru, odlučio sam da upišem A kategoriju“, rekao je, dodajući da i dalje oseća strah, ali uspeva da vozi. Iz njegovog iskustva proizašlo je uverenje da je suočavanje sa strahom najbolji način da se pređe preko njega.
Na kraju, neki vozači su imali radikalne slučajeve. Jedna žena je priznala da ima vozačku dozvolu 20 godina, ali nije prešla nijedan kilometar zbog straha. Druga je shvatila uzrok svog straha tokom razgovora sa instruktorom, koji je bio pijan dok su vozili.
Neki su pronašli rešenje vozeći noću, kada je gužva manja. „Bilo mi je strašno, ali s vremenom sve dođe na svoje“, rekla je jedna devojka koja je prevazišla svoj strah.
Traumatična iskustva mogu blokirati ljude na duže vreme. Jedna žena je rekla da nije vozila pet godina zbog straha nakon što je skoro poginula na ulici. Međutim, život često natera ljude da prevaziđu svoje strahove. „Zbog obaveza ne možeš zavisiti od drugih“, rekla je racionalno.
Na kraju, neki su uspeli da prevaziđu svoj strah uz pomoć bliskih osoba. „Godinama nisam vozio, ali moja buduća supruga mi je pomogla da vežbam vožnju“, rekao je jedan vozač, ističući važnost podrške u borbi protiv straha.
