Pre tačno 23 godine, 27. maja 2002. godine, dogodilo se jezivo ubistvo Stojana Ignjatovića (31) iz Tršića kod Loznice, koji je likvidiran dok je ležao u bolničkom krevetu na Institutu za ortopediju „Banjica“ u Beogradu. Nepoznati napadač ušao je u sobu 25 na Odeljenju za rekonstruktivnu ortopediju i ispalio više hitaca u Ignjatovića, usmrtivši ga na licu mesta. Njegovo telo pronašla je medicinska sestra tokom redovnog obilaska pacijenata.
Stojan Ignjatović bio je poznat policiji zbog raznih krivičnih dela i postao je žrtva brutalne likvidacije dok se oporavljao od povreda zadobijenih nekoliko meseci ranije. U noći ubistva, Ignjatović je, u trenutku kada je napadnut, bio hospitalizovan zbog ranjavanja koje je pretrpeo 26. februara 2002. godine, kada je ranjen u obe potkolenice i levu butnu kost. Operisan je nekoliko dana nakon prijema u bolnicu, ali se vratio na lečenje 17 dana pre nego što je ubijen.
Istraga o ovom zločinu pokazala je da je ubica najverovatnije koristio prigušivač prilikom napada. Ušao je preko terase, a soba je bila smeštena na visokom prizemlju, okrenuta ka pustom delu bolničkog kruga, što je otežalo uočavanje napada. Ni jedan od šest pacijenata koji su se nalazili u sobi nije video ni čuo ubicu, a Ignjatovićevo telo, izrešetano sa čak sedam metaka, otkrila je medicinska sestra.
U vezi sa ranjavanjem Ignjatovića, šabačka policija je 7. marta 2002. godine uhapsila R. S. (24), ali Ignjatović nije mogao da identifikuje napadača. Prema nezvaničnim informacijama, ranjen je u stanu G.B. iz Loznice, koji je kasnije uhapšen zbog pravosnažne presude za nanošenje teških telesnih povreda. Policija je prilikom hapšenja kod G.B. pronašla falsifikovane dokumente i određenu količinu droge, a on je pokušao da se oslobodi pištolja prilikom hapšenja.
Ubistvo Stojana Ignjatovića izazvalo je veliku pažnju javnosti. Kriminolog Dobrivoje Radovanović ocenio je da se radi o klasičnom obračunu u podzemlju i da su takve likvidacije postale uobičajena praksa, ali je naglasio da se to prvi put desilo u Jugoslaviji. Radovanović je takođe naglasio da policija nije obezbedila Ignjatovića, čoveka poznatog policiji, koji je mogao pružiti korisne informacije o kriminalnim aktivnostima.
Ovo ubistvo je otvorilo pitanja o bezbednosti pacijenata u bolnicama, posebno onih koji su poznati po kriminalnim aktivnostima. Radovanović je ukazao na to da organizovani kriminal često koristi razne strategije kako bi eliminisao svoje neprijatelje, čak i u bolnicama, gde se očekuje sigurnost i zaštita.
Mediji su tada izveštavali o ovom incidentu, ali su rukovodioci Instituta „Banjica“ i pacijenti odbili da komentarišu slučaj zbog policijske istrage. Ovaj incident je izazvao zabrinutost među građanima, koji su se pitali kako je moguće da se takvo ubistvo dogodi unutar zdravstvenog sistema.
Stojan Ignjatović je bio jedan od mnogih koji su postali žrtve nasilja u okviru organizovanog kriminala, a njegovo ubistvo je ukazalo na ozbiljnost problema bezbednosti u društvu. U vremenu kada su se ulice Srbije suočavale sa porastom kriminala, ovaj zločin je bio još jedan u nizu događaja koji su potresli javnost i postavili pitanja o pravdi i bezbednosti.
Ubistvo Stojana Ignjatovića ostaje u sećanju kao tragičan primer nasilja i nedostatka zaštite za one koji su ranije bili uključeni u kriminalne aktivnosti. Ovaj slučaj je podstakao dalju diskusiju o potrebnim reformama u sistemu pravde i bezbednosti, kako bi se sprečila slična zla u budućnosti.
