Do razgovora je došlo u trenutku kada američki predsednik Donald Tramp pojačava svoje napore da preuzme kontrolu nad Grenlandom od Danske, svoje saveznice u NATO-u, što je izazvalo reakciju Evropske unije koja razmatra protivmere. Polsen je ovo izjavio nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom i grenlandskom ministarkom spoljnih poslova Vivian Mocfeldt u Briselu, naglašavajući da je predložena uspostava okvira za ostvarenje ovog cilja.
U međuvremenu, u Nuuku, glavnom gradu Grenlanda, beleži se neuobičajena vojska aktivnost od 13. januara, kao odgovor na Trampove pretnje. Na ostrvo pristižu vojnici iz Nemačke, Danske, Francuske, Norveške, Švedske i Velike Britanije, iako se radi o manjim timovima koji dolaze na kratke boravke. Tenzije sa Sjedinjenim Državama rastu, a Tramp preti uvođenjem carina za osam evropskih zemalja koje su poslale vojnike na Grenland.
Danska nije objavila tačan broj evropskih vojnika, a misija pod nazivom „Artička istrajnost“ koja se sprovodi, nema utvrđen datum završetka. General-bojnik Soren Andersen, zapovednik Arktičkog komandovanja, izjavio je da planiraju pojačanje prisustva i vojne vežbe tokom cele godine, kao i uspostavljanje rasporeda raspoređivanja trupa na Grenlandu 2026. godine i kasnije.
Vojnici su poslati na izviđanje kako bi procenili mogućnosti obuke tokom godine, a vežbe su se do sada odvijale u Nuku i Kangerlusuaqu, sa fokusom na zaštitu kritične infrastrukture. Takođe, izveštava se o vojnim vežbama koje su uključivale francuske avione za dopunu goriva.
General Andersen je potvrdio da saradnja sa američkom vojskom traje decenijama, ali je naglasio da se od vojne strane nije dogodilo ništa značajno. Takođe je demantovao Trampove tvrdnje o prisustvu ruskih i kineskih ratnih brodova u blizini Grenlanda, naglašavajući da su ti brodovi prisutni u Arktičkom okeanu, ali ne blizu Grenlanda. Međutim, on je upozorio na potencijalne pretnje koje bi mogle nastati nakon rata u Ukrajini.
Naglasio je važnost specijalizovane obuke za rad u teškim arktičkim uslovima, ističući da malo zemalja ima sposobnost da obučava svoje trupe za takve uslove. Danska, s druge strane, raspolaže sa sedam brodova koji su klasifikovani za led.
Na Trampove komentare o odbrani Grenlanda, general Andersen se nasmejao i istakao da Danska ima šest veoma pouzdanih psećih zaprega za zaštitu. Pored toga, Danska je investirala značajna sredstva u svoj odbrambeni budžet kako bi poboljšala svoje vojne kapacitete, uključujući dodatne borbene avione i arktičke fregate.
Grenlandska policija je najavila uspostavljanje „privremene“ vojne zone u Nuku za skladištenje opreme. Misija „Artička izdržljivost“ pokrenuta je kao odgovor na pretnje iz Bele kuće, dok je slična, ali diskretnija vežba održana između juna i septembra 2025. godine.
Na kraju, situacija na Grenlandu i aktivnost evropskih vojnika ukazuju na rastuće tenzije u regionu, dok se pažnja usmerava na dalju saradnju i vojne pripreme kako bi se odgovorilo na potencijalne pretnje, posebno u svetlu sve komplikovanijeg međunarodnog okruženja.
