Viši sud u Beogradu je delimično usvojio žalbu Višeg javnog tužilaštva i preinačio prvostepeno rešenje koje je odbilo predlog za određivanje pritvora Vladimiru Štimcu. Ova odluka dolazi nakon što je Štimac optužen za teška krivična dela koja uključuju pozivanje na nasilje u cilju rušenja ustavnog poretka. Sud je odlučio da Štimcu izrekne meru zabrane prilaska, sastajanja ili komunikacije sa određenim licima, kao i posećivanja određenih mesta, što uključuje zabranu prisustvovanja svim javnim skupovima, kako prijavljenim, tako i neprijavljenim. Pored toga, Štimcu je naloženo da se dva puta mesečno javlja nadležnoj policijskoj stanici.
Prethodno je sudija za prethodni postupak odlučio da Štimac može da se brani sa slobode, uprkos ozbiljnim optužbama. Ove optužbe se odnose na incident koji se dogodio 2. novembra, kada je Štimac pred okupljenim građanima, koji su snimali njegov nastup i delili snimke na društvenim mrežama, pozivao ljude da dođu ispred Doma Narodne skupštine. Tokom svog govora, on je upućivao uvrede policiji i drugim učesnicima skupa, pokušavajući da stvori emotivni naboj među okupljenima.
Incident je bio povezan sa protestom koji je organizovala Dijana Hrka, majka mladića koji je izgubio život kada je pala nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu. Dijana Hrka je štrajkovala glađu kao oblik protesta zbog, kako je tvrdila, policijske brutalnosti. Štimac je iskoristio njenu situaciju da podstakne okupljanje građana, što je dovelo do napada na policijske službenike i učesnike drugog skupa. Tokom ovih sukoba, jedan policijski službenik je zadobio teške povrede, a došlo je i do požara na šatoru koji su koristili učesnici suprotstavljene strane.
Ovaj slučaj izaziva veliku pažnju javnosti, jer se postavlja pitanje o granicama slobode govora i odgovornosti pojedinaca koji pozivaju na okupljanje i proteste. Na jednom nivou, Štimacov govor može se posmatrati kao izraz političkog aktivizma, dok sa druge strane, pozivi na nasilje i izazivanje sukoba predstavljaju ozbiljno kršenje zakona i potencijalno opasno ponašanje.
Pristup pravdi i zaštita javnog reda i mira su ključni elementi svakog demokratskog društva. U ovom slučaju, sud je odlučio da interveniše kako bi sprečio dalju eskalaciju nasilja i očuvalo sigurnost građana. Mera zabrane pristupa javnim skupovima i komunikaciji sa određenim licima može biti viđena kao neophodna u cilju smanjenja tenzija i sprečavanja sličnih incidenata u budućnosti.
Ovaj slučaj takođe otvara širu diskusiju o ulozi policije tokom protesta i ovlašćenjima koja imaju u sprečavanju nasilja. Policijski službenici su često suočeni sa teškim odlukama u trenucima kada se situacija na terenu brzo menja. S obzirom na to da su se događaji odvijali u kontekstu većih političkih i društvenih nemira, važno je da se pronađe ravnoteža između prava na slobodno okupljanje i potrebe za očuvanjem javnog reda.
Na kraju, kako se situacija razvija, važno je pratiti pravne korake koje će preduzeti tužilaštvo i sud, kao i reakcije javnosti na ovakve odluke. Ovaj slučaj može postati presedan koji će oblikovati buduće odnose između vlasti i građana, kao i načine na koje se izražava nezadovoljstvo u društvu.
