Na tezgama i u trgovinama u Srbiji već su se pojavile prve kajsije iz uvoza po cenama koje su premašile 1.000 dinara za kilogram. Situacija sa domaćim voćem nije bolja, jer su prolećni mrazevi u većini voćnjaka, prema tvrdnjama stručnjaka, potpuno uništili rod. Ove godine, kajsije su pored šljiva i trešanja postale pravi luksuz.
U proteklim godinama, vremenski uslovi su se pokazali jako nepovoljnim za voćare. Štete koje su pretrpeli u poslednje dve decenije su najveće dosad. Visoke temperature tokom januara, februara i marta dovele su do ranog cvetanja i vegetacije, dok kasni mraz uništava plodove. Ove godine, niske temperature ponovo su pogodile voćke koje su bile u cvetu, a dodatne probleme u nekim delovima Srbije izazvali su grad i dugotrajne kiše.
U proceni šteta, saglasni su i proizvođači i stručnjaci iz poljoprivrednih savetodavnih službi. Prema njihovim rečima, štete u pojedinim mestima dosežu i do 100 procenata, ne samo u zasadima kajsije, već i u šljivama, višnjama i breskvama. Voćari iz nišavskog okruga kažu da ne pamte ovako lošu situaciju u proteklih 20 godina. Prolećni mraz napravio je štetu u njihovom kraju oko 90 do čak 100 procenata, a temperature su se kretale od minus tri do minus pet stepeni, u zavisnosti od lokacije.
Iako je godina loša, stručnjaci savetuju voćarima da zaštite svoje voćke kako bi se sačuvale za narednu sezonu. Mnogi voćari, nakon što su im cvetovi izmrzli, izbegavaju hemijske tretmane protiv bolesti i štetočina ili smanjuju broj tretmana, što bi moglo da ih košta i sledeće godine, jer se bolesti razvijaju i prave dodatne štete. Milan S., voćar iz okoline Niša, ističe da je svake godine sve teže. Ne ide im vreme naruku, otkupne cene su neisplative, pa ne čudi što mnogi odustaju od proizvodnje. Ove godine, problem je i to što plodova gotovo da i nema, a s obzirom na trenutnu situaciju, teško da će biti dovoljno svežih domaćih kajsija, a još teže za pravljenje pekmeza ili rakije.
Proizvođači naglašavaju da bez pomoći države i lokalnih samouprava, mnogi delovi Srbije mogli bi ostati bez voćarstva. Državne subvencije i podrška lokalnih vlasti su ključne za opstanak voćarske proizvodnje, s obzirom na to da se mnogi voćari suočavaju s ozbiljnim finansijskim teškoćama. Uzimajući u obzir sve faktore, uključujući klimatske promene, voćari se nalaze u bezizlaznoj situaciji koja je sve teža iz godine u godinu.
Iz godine u godinu, sve više voćara razmišlja o napuštanju ovog posla, jer se suočavaju sa sve većim izazovima. Uvedene su nove mere za zaštitu voćnjaka, ali je potrebno mnogo više da bi se osiguralo da voćari mogu opstati na tržištu. Uvođenje novih tehnologija i metoda uzgoja može pomoći u smanjenju šteta, ali bez adekvatne finansijske podrške, voćarstvo u Srbiji može doći u ozbiljnu krizu.
U svetlu trenutne situacije, važno je da svi akteri, od proizvođača do vlade, rade zajedno kako bi pronašli rešenja koja će pomoći voćarima da prežive i prosperiraju. Potrebno je razviti strategije koje će omogućiti voćarima da se prilagode promenama u klimi i tržištu kako bi njihova proizvodnja postala održiva i profitabilna. Samo zajedničkim naporima možemo osigurati budućnost voćarstva u Srbiji.
